Град и народни обичаји везани за ову природну појаву

Град величине зрна пасуља, праћен јаким пљуском, данас пре подне, пао је у Грачаници. Невреме је кратко трајало и на срећу није проузроковало штету на пољопривредним културама.

Ракетна станица која је још у време СФРЈ била постављена у пољу између Грачанице и Ливађа како би растеривала градоносне и спасила житно поље од невремена, уништена је за време бомбардовања. О њој данас нико не брине а пољопривредницима за врме олујних и градоносних облака једино остаје да се погледа упртих у небо моле за лепо време.

Остало је прича у народу да градоносни облаци и јако невреме после летњих жега углавном стижу из правца Јањева и да се тад огласе одбрамбене ракете за растеривања тамних облака из Сеоца, како су локални Срби из Грачанице и Ливађа називали овај део поља.

У народу, у централном делу Косова и данас живе обичаји који домаћице практикују за заустављање града. Чим примети да беле куглице постају крупне и падају снажно, домаћица на брзину из креденца вади метални нож, кашику (лажицу) и виљушку и баца их на сред дворишта, молећи Бога да заустави невреме како породица не би остала гладна. Обичај је такође и да се прворођеном мушком детету јединцу, на брзину ставља у уста по један грумен ледене куглице који је пао на земљу како би се град зауставио.

Занимљива народна веровања у вези са градом карактеристична су и за Велику Хочу. У овом селу надомак Ораховца, данас засебном гету, локално српско становништво град наизва „крушац.“ Када почне невреме, домаћица у двориште изнесе софру и на њу стави црвено васкршње јаје које овде зову „страшник“ односно „чуваркућа“. Верује се да ће тако летина, баште, воћнаци и виногради, којима обилује овај крај бити сачувани.

У Селима која имају цркву јако бију звона јер се верује да звук који производе прелама и растерује градоносне облаке.