IN MEMORIAM: Др Мирјана Милосављевић, лекар, хуманиста, велики пријатељ и човек

После краће болести, у Београду је на Богојављање у уторак 19. јануара преминула др Мирјана Милосављевић, угледни педијатар, која је до последњег дана живела у Липљану делећи добро и зло са овдашњим Србима. Иако у пензији, др Милосављевић није престајала никада да обавља своју хуману мисију, лечећи децу али и делећи практичне и корисне савете родитељима.

Др Мирјана (Драшковић) Милосављевић рођена је у Приштини 23. 10. 1952. године. Родитељи су јој били угледни грађани, отац Светислав и мајка Видосава. У родном граду је као одличан ученик завршила основну школу, а средњу медицинску школу „9. мај“ завршила је 1971. године.  

Медицину је уписала и са високом оценом завршила на Медицинском факултету у Приштини, 1975. године. Две године касније, као млади лекар почиње да ради у Дечијем диспанзеру у Гњилану. Године 1978. удаје се за Добривоја Милосављевића из Липљана, а годину дана касније почиње да ради у липљанском Дому здравља, где остаје, све док се пре неколико година није пензионисала.

У време највећих албанских демонстрација на Косову, уписује специјализацију у Београду, али се није поколебала нити уплашила, већ се по полагању специјалистичког испита враћа у Липљан и наставља рад као специјалиста педијатрије.  Последњих 20 година др Милосављевић обављала је дужност начелника на одељењу педијатрије Дома здравља у Доњој Гуштерици.

Др Мира, како су је њени Липљанци звали, остала је да живи у овом градићу 12 километара јужно од Приштине и после рата 1999. године, делећи добро и зло са својим народом.

Радила је непрекидно и у амбуланти у Липљану, која је као и све српске институције и установе са доласком међународних снага 1999. године  била протерана из матичне зграде, али је  наставила рад у приватној кући, у Дому здравља у Доњој Гуштерици, као и у припадајућим амбулантама у селима Суви До, Ново Насеље, Лепина и Рабовце.  

Колеге из Дома здравља у Доњој Гуштерици кажу да је смрт докторке Мире велики губитак не само за ову здравствену установу већ и за читаву средину.

Докторка је била велики хуманиста, умела је да нас охрабри и утеши у најтежим тренуцима, била нам је и начелник и шеф, и пријатељ и друг. Децу је обожавала, а и она њу. Дословце је поштовала сваку реч Хипократове заклетве до последњег дана. Њене дијагнозе никада нису биле побијене, болесној деци је увек одредила прави лек, а забринуте родитеље умела да охрабри и утеши.

Др Мирјана Милосављевић оставила је иза себе супруга Добривоја, синове Ненада, Тихомира и ћерку Јелену.

 Како је за портал Ризница. нет потврдила ћерка Јелена Милосављевић Живић, сахрана др Мирјане Милосављевић биће обављена у уторак 26. јануара на бежанијском гробљу у Београду.

Скуп ожалошћених заказан је за 13 часова а опело ће бити служено у 13 часова и 30 минута.  

Портал Riznica.net преноси текст са Блог странице „ДетоКСикација“ написан поводом смрти др Мирјане Милосављевић.

ВЕЧНА СЛАВА ДР МИРИ МИЛОСАВЉЕВИЋ

Преминула је педијатар др Мирјана Мира Милосављевић из Липљана. Нема тих родитеља неколико деценија уназад који не памте докторку Миру као врсног педијатра и изнад свега, жену која је са пуно разумевања и са увек лепим речима примала пацијенте.

Након рата, др Мира наставила је свој рад у Липљану и у Дому здравља у Доњој Гуштерици. У данима када ради чекаонице су увек биле препуне родитеља који су желели да њихову бебу прегледа баш докторка Мира, како су је сви и звали. Када су родитељи млади, нарочито када се ради о првој беби, а када су притом још пуни непознаница око одгоја детета, најпотребније је да им се неко лепо обрати, да их умири, да им отклони панику. Управо због тога, сви су желели да им бар једном дете прегледа докторка Мира и да их својим пријатним гласом и лепим речима олакша улогу у којој су се нашли.

Код др Мире многи су одлазили, када није у смени, и у Липљан и тражили је код куће. Ноћ или дан, јутро или вече, докторка је за сваког одвојила време и са пуном пажњом прегледала свако дете.

И један мали, али занимљив детаљ, врло често када долази на посао, др Мира је носила цвет у руци, неки пролећни или летњи. Шта би могло да се каже о особи која са цвећем долази на посао, осим да слика сама за себе говори.

Вечна слава докторки Мири! Њени пацијенти и родитељи тих малих пацијената неће је заборавити.

(извор:detoksikacijaa.wordpress.com)

Повезани чланци

Back to top button