In Memoriam: Горан Петровић

Горан Петровић, један од најзначајнијих српских писаца, преминуо је после краће и тешке болести у 63. години.

Петровић аутор великих дела: „Атлас опасан небом“, „Опсада цркве Светог Спаса“ и „Ситничарница ‘Код срећне руке'“, а од велике замисли о роману-делти, изашла су два „Папир“ и „Иконостас“. Добитник је свих најзначајнијих књижевних награда, а 2014. године је добио и награду „Златни крст кнеза Лазара“. Тим поводом је испред наше најлепше цркве рекао:

„Све нешто мислим, како би било беседити без речи? Да почнем ћутке и да завршим ћутећи. Ко слуша, разумеће. Без обзира, што ћутање, макар у први мах, на беседу не личи. Али, да не буде забуне: не да ћутим зато што је нека мука и мук, нека општа ћутња, не зато што зазирем да нешто посебно кажем – већ да ћутим да боље чујем, да сви боље чујемо, како се негде у близини, у некој кући, новорођенче оглашава смехом, како мајка певуши, како се отац са својим братом разговора братски, како деда укућанима планове говори, како бакина штрикаћа игла убрзано удара о штрикаћу иглу, старица жури да оно што плете заврши.“

„Горана Петровића упознао сам на „Видовданском песничком бденију“, те године сам први пут учествовао у организацији, а он је добио награду. Заиста је била велика част упознати једно тако велико име. Наставили смо комуникацију, послао ми је своје књиге са посветом. Касније смо сарађивали у жирију ове манифестације, када је награда додељена Душану Ковачевићу. Тада је поново био гост у Грачаници. Био је изузетан човек и велики писац. Јако ми је жао што никада нећемо дочекати тај велики пројекат романа-делте, који смо толико дуго ишчекивали, а кога су најавила његова два последња романа „Папир“ и „Иконостас““, изјавио је Жарко Миленковић.

На књижевну сцену ступио је књигом кратке прозе Савети за лакши живот 1989. године. Аутор је приповедачких књига „Острво и околне приче“, „Ближњи“ и „Разлике“.

Петровић је објавио и књигу кратке прозе „Све што знам о времену“, књигу записа „Претраживач“, новелу „Испод таванице која се љуспа“ и драму „Матица“ која је изведена у Атељеу 212.

Нека од Петровићевих прозних дела су адаптирана за позориште, телевизију и радио.

Био је члан Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је 8. новембра 2018. године.

Повезани чланци

Back to top button