„Искра живота“ Милице Станојевић Симоновић представљена публици у Шилову
Збирка песама „Искра живота“ младе и даровите ауторке из Косовског Поморавља Милице Станојевић Симоновић одржана је у Културном центру „Божидар Митровић Шандор“ у Шилову.
Иако је Миличина збирка поезије публици први пут представљена у октобру, на штанду издавачке куће НИЈП Панорама – Јединство, на Сајму књига у Београду ауторка је желела да четврта збирка поезије буде представљена и у њеном родном крају.
После збирки песама „Одметница“, „Вапај за уточиштем“ и „Постоји смисао“, „Искра живота“ је четврта књига Милице Станојевић са чак 53 песме које сведочи о прошлости и садашњости њеног окружења, рекао је на промоцији Станислав Којић, публициста и писац бројних монографија.
„Пред нама је збирка песма у којој провејавају носталгични вапаји, стрепња, страх, туга и бол, чежња за изгубљеним завичајем али и искре живота, вере, наде и молитве свевишњем за опстанак али и бољу будућност наших потомака. Свако од нас читајући Миличину поезију може пронаћи део себе“, рекао је Којић.
Радмила Миљковић професорка српског језика је говорећи о збирци рекла да поетски израз последње Миличине збирке песама одликују искреност, емотивна снажност и промишљен однос према темама родољубља, љубави, пролазности, наде и духовне обнове.
„Песме не нуде једноставне одговоре на животна питања, већ подстичу читаоца на размишљање и преиспитивање сопствених искустава. Управо у томе лежи њихова уметничка вредност – у способности да кроз лични доживљај досегну општељудско и трајно. Стога се збирка Искра живота може посматрати као значајан песнички допринос савременој лирској књижевности, који својом тематском и естетском слојевитошћу оставља снажан и дуготрајан утисак на читаоца“, рекла је Миљковићева.
Песник Срећко Симић напомиње да је млађу колегиницу краси доследност и континуитет стваралаштва.
„Милица, сваки звук, сваки лист, свако дрво и крст, оживљва и описује на њој својствен начин и одговоримо задатку да обичне ствари прикажемо у универзалној вредности и суштину“, рекао је Симић.
Ауторка је подсетила да увек воли да каже оно што мисли али да јој писање помаже да оћути своје мисли и свако своје осећање чак и врисак, бол, радост, изнад свега захвалност, преточим у песму.
„И поред свега што сам проживела и преживела имам све разлоге да будем захвална и у неким моментима ка седим сама кад немам никог код куће ја се махинално прекрстим и кажем Боже хвала ти! Само толико. Не треба ми ништа више, дао си ми све. Хвала ти. Мени је довољно. У том моменту крену риме и речи из мене и онда настане нова песма“, прича Милица Станојевић Симоновић.
Надахнута и надасве продуктивна аутрка је на крају нагласила да има довољно материјала и песама те да би убрзо могла да се штампа и њена пета збирка поезије.
И. Миљковић
