Izveštaj EK o napretku na Kosovu : Ograničen napredak i stagnacija
Evropska komisija je odobrila Izveštaj o napretku za 2025. godinu, koji konstatuje ograničen napredak i stagnaciju za Kosovo. Kako prenose mediji na albasnkom kao glavni razlog je fragmentacija političke scene i institucionalni zastoj.
Evropska komisija je i dalje spremna da izradi mišljenje o statusu kandidata za Kosovo, ali joj je potreban mandat zemalja članica.
Ukidanje mera protiv Kosova uslovljeno je prenosom lokalne samouprave na sever, a sve sporazume iz dijaloga moraju da sprovedu i Priština i Beograd.
Što se tiče mera koje je EU uvela Kosovu, rečeno je da je počelo njihovo postepeno ukidanje, i da je u kontekstu ukidanja u julu održan sastanak u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Naglašeno da njihovo dalje ukidanje zavisi od deeskalacije na severu.
„Komisija namerava da dodatno ukine ove mere pod uslovom da se postigne uredan prenos lokalne samouprave na severu, nakon drugog kruga lokalnih izbora, i ukoliko se smanjivanje tenzija održi“, navodi se u izveštaju.
Takođe se ističe da su, nakon početka postepenog ukidanja mera, ponovo podneta i odobrena četiri projekta tehničke pomoći u podršci potencijalnim investicijama u okviru Programa reformi i rasta.
Neke od glavnih tačaka u vezi sa kojima Izveštaj pokazuje da je Kosovo zastalo i koje su uticale na neukidanje mera odnose se na Parlament, Vladu, pravosuđe i ekonomiju.
Tokom diskusije o nedavno sprovedenim parlamentarnim izborima, rečeno je da je bilo slučajeva oštre retorike, zloupotrebe javnih resursa i društveno-političkog pritiska u područjima Kosova sa srpskom većinom.
„Skupština i dalje treba da poboljša svoj sistem internog upravljanja i usvoji planove rada. Sa početkom izborne kampanje u januaru 2025. godine, Skupština je ušla u period neaktivnosti. Nakon parlamentarnih izbora, neuspeh Skupštine da se formira ozbiljno je potkopao funkcionisanje ključnih demokratskih institucija. Kosovo se nalazi između rane faze pripreme i određenog nivoa pripreme za sprovođenje evropskih standarda o pravosuđu i osnovnim pravima i ostvarilo je ograničen napredak“, navodi se u izveštaju.
Dalje se dodaje da Kosovo još nije ratifikovalo dodatne protokole CEFTA o olakšavanju trgovine, trgovini uslugama i rešavanju sporova. Iako je izvoz povećan, trgovinski deficit je ostao visok i Kosovo još nije sprovelo sveobuhvatnu trgovinsku politiku.
Što se tiče integracija u EU, rečeno je da su neslaganja, polarizacija i nedostatak saradnje između političkih stranaka ometali značajan napredak u reformama vezanim za EU.
„Ova neslaganja i dugotrajni bojkot skupštinskih sednica od strane Srpske liste u prethodnom sazivu oslabili su sposobnost institucije da usvaja zakone, imenuje članove javnih tela i obezbeđuje efikasan nadzor“, navodi se u izveštaju.
Politički zastoj, prema izveštaju, naštetio je funkcionisanju demokratskih institucija i rizikuje da potkopa poverenje javnosti u demokratske procese.
„Izborna kampanja je takođe usporila donošenje odluka. Polarizujući jezik protiv protivnika nastavio se koristiti u političkim debatama. Od februarskih izbora, Skupština se konstantno ne sastaje, što je preduslov za formiranje vlade. Zbog ovog političkog zastoja, odlazeća vlada je u statusu prelazne vlade od 23. marta 2025. godine, sa ograničenim izvršnim funkcijama“, navodi se dalje.
U Izveštaju o napretku je ocenjeno da nezavisnost sudstva i Ustavnog suda mora biti poštovana u svakom trenutku.
Kritikovano je i nisko učešće poslanika na sednicama.
„Skupština se suočila sa dubokom političkom polarizacijom, proceduralnim kršenjima, niskom izlaznošću, stalnim bojkotima i brzopletim donošenjem zakona, dok se vladajuća većina smanjila tokom mandata. S jedne strane, oslanjanje vladajuće stranke na proceduralne prečice za donošenje zakona bez konsenzusa potkopalo je kredibilitet zakonodavnog procesa. S druge strane, opozicione stranke su zloupotrebile instrumente parlamentarnog nadzora, ometajući zakonodavni proces. Uvođenje elektronskog sistema glasanja bio je pozitivan razvoj događaja“, naglašava se u izveštaju.
Navodi se da je napredak ka evropskim integracijama zastao zbog nesposobnosti Skupštine i političkog zastoja nakon opštih izbora.
„Uprkos posvećenosti vlade i javnoj podršci evropskom putu Kosova, praćenoj pozitivnom komunikacijom o procesu integracija u EU, podeljena unutrašnja politika nastavila je da ometa sprovođenje agende EU. Institucije odgovorne za proces integracija u EU ostaju na mestu. Centralizacija agende EU ponekad ograničava političku odgovornost u nadležnim ministarstvima i usporava donošenje odluka. Na aktivnosti integracija u EU negativno su uticali slabi administrativni kapaciteti i činjenica da veliki broj ključnih pozicija u javnoj upravi drže aktuelni funkcioneri“, dalje je naglašeno.
Što se tiče pravosudnog sistema, izveštaj naglašava da on ima pravnu i institucionalnu infrastrukturu, ali se suočava sa velikim izazovima: slabom implementacijom, nedostatkom nezavisnosti, niskom efikasnošću, nedostatkom resursa, političkim uticajem i potrebom za jačanjem borbe protiv korupcije i pristupa pravdi za nevećinske zajednice.
(Koha)
