Златомисли

Како остати позитиван?

Ако сте ушли у текст да бисте добили одговор на ово питање грдно сте се прешли, јер ја одговор немам.

До сада сам утиске сумирала пред крај календарске године.

Лепо излистам целу годину у својој глави и глобална дешавања (која можда немају директан утицај на мене), али и своје приватне ствари. Ова година је у глобалу ужасна. На свим пољима и у сваком сегменту је ужасна. Што би рекли: “далеко било”.

Што се приватних ствари тиче, на прстима једне руке могу да набројим лепе ствари, док се све оне лоше не могу ни побројати колико их има.

Нећу да пишем и да набрајем све што се дешава у свету, на Балкану и у нашој земљи. Знам да вам је мука, баш као и мени, од свих нових страшних вести. Ја сам јако узрујана и забринута.

Дешавања у Црној Гори су само једна у низу ствари на које сам истовремено и поносна, али и тужна. Они се боре да сачувају светиње. Поносна сам, јер се боре; тужна, јер за светиње се не треба борити, оне припадају СПЦ-у и народу.

Корона, од сада се све дели на пре короне и после короне, као што историчари деле време на пре нове ере и после нове ере. Ја се много плашим и страхујем, седим код куће, јер само тако херој.

Чувам себе и своје ближње, а и нисам додатни терет медицинским радницима, нити сам још једна бројка у статистици.

Једва чекам крај свега овога, а опет бојим се те збрзане вакцине коју прате разне приче. Немам поверење у кризни штаб, али на сву срећу имам лекаре у својој близини којима верујем.

Забринута сам због тих бројки, ал ии због непослушних и неодговорних грађана. Много се нервирам због свих оних који налазе кривине ии ду странпутицом да би зарадили. Забрањен рад клубова и угоститељских објеката после 21х.

Ок, нема везе, хајде да правимо дневне журке. Нек’ се вирус шири дању, ако већ не може ноћу. Опет, разумем и те људе, морају да зараде како би преживели. Видим слике пуних кафића, аутобуса, али позориште и биоскопи не могу да раде.

Са свих страна наилазим на бес и разочарење. “Будите одговорни, носите заштитну маску, перите руке и држите социјалну дистанцу”. Не! Држите физичку дистанцу, ми смо друштвена бића потребан нам је социјални живот. Сада не могу са загрлим ближње.

Ја имам проблема са дисањем и алергијама, дисање и вишесатно ношење маске ми само отежава дисање и набија још већи притисак, поготово сада када је висока температуре. Перем руке често, не само сад, него увек. Сада их толико перем да су постале суве и храпаве, а поре су проширени и изгледају као бразде на њиви. Паничар сам, али објасните ми ово. Ако оперем руке и чесму угасим лактом, јер је можда на њој вирус пошто сам је дотакла прљавим рукама и изажем из купатила па ставим лакат на сто, а после шаку на тај део стола и наравно ме у том тренутку засврби лице или ми упадне длака од косе и ја је извадим, јесам ли се онда заразила?

И како да се понашам, да ли да паничим још више него иначе?

И таман кад помислим да ћу седети у своја четири зида како бих штитила себе и друге десе се демонстрације. Гледам и пратим шта се дешава, схватам да ту има пуно људи којима је доста свега. Лјути су на кризни штаб, на то што не могу на море, љути су због Косова, због ниске откупне цене малине и ко зна због чега још. У том тренутку схватам и да сам ја љута, највише сам љута због забране позоришних представа. И сада се у мени боре две стране – изаћи на протест где је велика могућност да се заразиш или не и ту своју љутњу држати у себи.

Прошли су и протести, али неке нове муке и бриге се настављају. Болесни тата и мама, а ту је и непокретни дека, испитни рокови, посао, учење, чишћење, набавка и тако у круг. Страх, немоћ, негатива и жеља да све ово прође је једино што ми преостаје, покушавам бити позитивна, али не знам како, ако знате ви, молим вас реците ми!

Остаје ми нада да ће преостали месееци ове године бити добри, јер ако се овако настави, до дочека ћемо сви ментално пући.

Чувајте се драги и добри људи!

Пише: Јована Јешић

Рођена је 20.01.2001. године у Београду. Студенткиња новинарства која кроз текстове промовише свој поглед на свет и оплемењује читалачки ум текстовима које пише. Ради као новинарка Оригинал магазина и ПР књижевнице Лјиљане Шарац. Хоби јој је писање, у слободно време чита књиге и бави се предузетништвом. Промовише свој поглед на свет и оплемењује читалачки ум текстовима које пише. Воли да путује. Има своју страницу;  https://jovanajesic.wordpress.com/

Извор
Медиа сфера
Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Back to top button
Close
Close