Koha: Konsitutivna sednica Skupštine tek u avgustu

Konstitutivna sednica centralne Skupštine u Prištini neće biti održana u julu, saopštila je vršilac dužnosti predsednice, Aljbuljena Hadžiju. Navela je da je cilj da se izbegne nova kriza koja bi dovela Kosovo do novih vanrednih izbora. S druge strane politički razvoj događaja i nedostatak dogovora između stranaka, prema analitičarima, ostavljaju otvorenu mogućnost da se ćorsokak nastavi, izvestila je Koha.

Vršilac dužnosti predsednice institucija Prištine Aljbuljena Hadžiju objavila je da će datum konstitutivne sednice zakonodavnog tela posle junskih izbora biti poznat sledeće nedelje. Međutim, najavljeno je da sednica neće biti sazvana u julu.

„Ustavni rok je do 7. avgusta i početkom avgusta biće konstitutivna sednica. Sledeće nedelje vam obećavam da ćete znati tačan dan i tačno vreme. I ovo je takođe važno za poslanike da svih 120 poslanika bude prisutno na konstitutivnoj sednici, kako je naglašeno u presudi Ustavnog suda“, rekla je Hadžiju.

Do 7. avgusta, novi poslanici imaju vremena da konstituišu jedanaesti saziv Skupštine.

Obaveza proizilazi iz presude Ustavnog suda, objavljene 25. juna 2025. godine, kada je u Skupštini došlo do zastoja.

Član 66. Ustava predviđa da se „Skupština Kosova bira na četvorogodišnji mandat, počev od dana konstitutivne sednice, koja se održava u roku od trideset dana od dana zvaničnog objavljivanja rezultata izbora“.

U međuvremenu, na osnovu tumačenja Ustavnog suda, termin „održavanje“ konstitutivne sednice znači da je ona zaključena.

„Zahtev iz stava 1 člana 66 Ustava, da Skupština održi konstitutivnu sednicu u roku od trideset (30) dana, ne znači samo da se izabrani poslanici moraju fizički okupiti u sali. Značenje ove norme mora biti suštinsko i funkcionalno, što znači da se u ovom roku moraju sprovesti sve ustavne radnje koje rezultiraju konstituisanjem Skupštine“, navodi se u tački 132 presude. 

Prema ovoj tački, to uključuje: verifikaciju mandata izabranih poslanika; njihovo polaganje zakletve; i izbor predsednika Skupštine i izbor potpredsednika Skupštine. Sud je naglasio da se bez uspešnog završetka ovih ustavnih radnji, Skupština ne može smatrati legalno konstituisanom i, shodno tome, ne može obavljati nijednu od funkcija koje su joj dodeljene Ustavom.

Hadžiju je rekao da je političkim strankama dao vremena da održe sastanke i postignu dogovore pre nego što sazovu sednicu.

„Pošto rokovi za izbor predsednika počinju da teku nakon konstituisanja Skupštine, odnosno 60 dana nakon konstituisanja Skupštine, procenio sam da bi trebalo da dam političkim strankama raspoloživo vreme da postignu dogovor, kako bi, čim se konstituiše Skupština, bilo moguće čekati 60 dana na izbor predsednika, ili da se ne dođe u situaciju, koju, verujem, niko ne želi, gde ne biramo predsednika i moramo ponovo da idemo na vanredne izbore“, rekla je Hadžiju, koji kao predsednica prethodnog saziva, zajedno sa članovima predsedništva, vrši pripreme za konstitutivnu sednicu.

Prošle nedelje, vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti sastao se sa liderima dve stranke, DPK i DSK, ali to nije dalo nikakve rezultate. Lider DPK Bedri Hamza nakon sastanka rekao je da će ova stranka ostati u opoziciji. U međuvremenu, lider LDK Lumir Abdidžiku je naglasio da je spreman da postigne dogovor, ali je pre dva dana obustavio razgovore zbog unutrašnje krize u stranci i zahteva za sazivanje Vanredne skupštine, putem koje se namerava smena Abdidžikua, koji je optužio grupu unutar stranke da ima za cilj da blokira izbor novih institucija.

I, Hadžiju je rekla da novi izbori ne bi bili u interesu građana ili političkih subjekata. 

Profesor političkih nauka Basri Mudža procenjuje da su šanse za postizanje političkog dogovora o izboru predsednika male, uprkos dosadašnjim naporima za dijalog između stranaka.

Prema njegovim rečima, konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade mogli bi biti završeni u roku od nekoliko sati, ali glavni izazov će ostati izbor predsednika.

„Čini se da je teško postići dogovor. Kurti je pozvao stranke, znamo epilog tih sastanaka. Šanse nisu velike da ćemo imati dogovor o predsedniku. Dok će konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade biti završeni u roku od nekoliko sati, problem će biti pitanje predsednika“, rekao je Muja za prištinsku televiziju KTV.

On je naglasio da su, uprkos dobroj atmosferi na sastanku između Pokreta Samoopredeljenje i DSK, nedavni događaji unutar DSK, gde se očekuje da će biti održana vanredna skupština radi glasanja o poverenju predsedniku Abdidžikuu, otežali postizanje kompromisa.

Potpredsednik DSK, Ljutfi Haziri, rekao je da ova stranka pripada idealistima i da su idealisti članstvo. Rekao je da je vreme da se DSK vrati idealistima, članstvu. 

Pokret Samoopredeljenje, pobednik svih izbora od 2019. godine, smatra se najvećim korisnikom glasačkog tela DSK, koje je u međuvremenu nastavilo da se smanjuju. Trenutno u ovoj stranci postoje dve frakcije – jedna koja cilja na koaliciju sa Pokretom Samoopredeljenje i druga koja se tome protivi. Nakon vanredne skupštine biće odlučeno da li će se pregovori sa Samoopredeljenjem nastaviti ili ne.

Prevremeni izbori održani 7. juna bili su treći opšti izbori održani u roku od godinu i po dana, koji su morali biti organizovani nakon što poslanici desetog saziva zakonodavne vlasti nisu uspeli da izaberu novog predsednika, nakon isteka petogodišnjeg mandata Vjose Osmani. 

(Koha)