Коха: Конситутивна седница Скупштине тек у августу

Конститутивна седница централне Скупштине у Приштини неће бити одржана у јулу, саопштила је вршилац дужности председнице, Аљбуљена Хаџију. Навела је да је циљ да се избегне нова криза која би довела Косово до нових ванредних избора. С друге стране политички развој догађаја и недостатак договора између странака, према аналитичарима, остављају отворену могућност да се ћорсокак настави, известила је Коха.

Вршилац дужности председнице институција Приштине Аљбуљена Хаџију објавила је да ће датум конститутивне седнице законодавног тела после јунских избора бити познат следеће недеље. Међутим, најављено је да седница неће бити сазвана у јулу.

„Уставни рок је до 7. августа и почетком августа биће конститутивна седница. Следеће недеље вам обећавам да ћете знати тачан дан и тачно време. И ово је такође важно за посланике да свих 120 посланика буде присутно на конститутивној седници, како је наглашено у пресуди Уставног суда“, рекла је Хаџију.

До 7. августа, нови посланици имају времена да конституишу једанаести сазив Скупштине.

Обавеза произилази из пресуде Уставног суда, објављене 25. јуна 2025. године, када је у Скупштини дошло до застоја.

Члан 66. Устава предвиђа да се „Скупштина Косова бира на четворогодишњи мандат, почев од дана конститутивне седнице, која се одржава у року од тридесет дана од дана званичног објављивања резултата избора“.

У међувремену, на основу тумачења Уставног суда, термин „одржавање“ конститутивне седнице значи да је она закључена.

„Захтев из става 1 члана 66 Устава, да Скупштина одржи конститутивну седницу у року од тридесет (30) дана, не значи само да се изабрани посланици морају физички окупити у сали. Значење ове норме мора бити суштинско и функционално, што значи да се у овом року морају спровести све уставне радње које резултирају конституисањем Скупштине“, наводи се у тачки 132 пресуде. 

Према овој тачки, то укључује: верификацију мандата изабраних посланика; њихово полагање заклетве; и избор председника Скупштине и избор потпредседника Скупштине. Суд је нагласио да се без успешног завршетка ових уставних радњи, Скупштина не може сматрати легално конституисаном и, сходно томе, не може обављати ниједну од функција које су јој додељене Уставом.

Хаџију је рекао да је политичким странкама дао времена да одрже састанке и постигну договоре пре него што сазову седницу.

„Пошто рокови за избор председника почињу да теку након конституисања Скупштине, односно 60 дана након конституисања Скупштине, проценио сам да би требало да дам политичким странкама расположиво време да постигну договор, како би, чим се конституише Скупштина, било могуће чекати 60 дана на избор председника, или да се не дође у ситуацију, коју, верујем, нико не жели, где не бирамо председника и морамо поново да идемо на ванредне изборе“, рекла је Хаџију, који као председница претходног сазива, заједно са члановима председништва, врши припреме за конститутивну седницу.

Прошле недеље, вршилац дужности премијера Аљбин Курти састао се са лидерима две странке, ДПК и ДСК, али то није дало никакве резултате. Лидер ДПК Бедри Хамза након састанка рекао је да ће ова странка остати у опозицији. У међувремену, лидер ЛДК Лумир Абдиџику је нагласио да је спреман да постигне договор, али је пре два дана обуставио разговоре због унутрашње кризе у странци и захтева за сазивање Ванредне скупштине, путем које се намерава смена Абдиџикуа, који је оптужио групу унутар странке да има за циљ да блокира избор нових институција.

И, Хаџију је рекла да нови избори не би били у интересу грађана или политичких субјеката. 

Професор политичких наука Басри Муџа процењује да су шансе за постизање политичког договора о избору председника мале, упркос досадашњим напорима за дијалог између странака.

Према његовим речима, конституисање Скупштине и формирање Владе могли би бити завршени у року од неколико сати, али главни изазов ће остати избор председника.

„Чини се да је тешко постићи договор. Курти је позвао странке, знамо епилог тих састанака. Шансе нису велике да ћемо имати договор о председнику. Док ће конституисање Скупштине и формирање Владе бити завршени у року од неколико сати, проблем ће бити питање председника“, рекао је Муја за приштинску телевизију КТВ.

Он је нагласио да су, упркос доброј атмосфери на састанку између Покрета Самоопредељење и ДСК, недавни догађаји унутар ДСК, где се очекује да ће бити одржана ванредна скупштина ради гласања о поверењу председнику Абдиџикуу, отежали постизање компромиса.

Потпредседник ДСК, Љутфи Хазири, рекао је да ова странка припада идеалистима и да су идеалисти чланство. Рекао је да је време да се ДСК врати идеалистима, чланству. 

Покрет Самоопредељење, победник свих избора од 2019. године, сматра се највећим корисником гласачког тела ДСК, које је у међувремену наставило да се смањују. Тренутно у овој странци постоје две фракције – једна која циља на коалицију са Покретом Самоопредељење и друга која се томе противи. Након ванредне скупштине биће одлучено да ли ће се преговори са Самоопредељењем наставити или не.

Превремени избори одржани 7. јуна били су трећи општи избори одржани у року од годину и по дана, који су морали бити организовани након што посланици десетог сазива законодавне власти нису успели да изаберу новог председника, након истека петогодишњег мандата Вјосе Османи. 

(Коха)