
Колеге и родбина на месту отмице двојице новинара: Стајаћемо овде док год буде било потребно да питамо где су?
Новинари са Косова и Метохије и београдских редакција, као и чланови породица Славуј и Перенић, окупљањем крај спомен плоче на месту где су пре 25 година киднаповани Ђуро Славуј и Ранко Перенић, подсетили су да још увек није расветљен ни један случај отмице новинара.
На путу између Велике Хоче и Зочишта тог 21. августа 1998. године Славуј и Перенић, новинар и возач Радио Приштине киднаповани ду док су били на радном задатку и извештавали о отетим монасима из Зочишта. До данас отмирачи нису идентификовани а породице очекују правду, поручују Снежана, супруга Ранка Перенића и Предраг, братанац Ђура Славуја.

„Захваљујем колегама што нису дозволиле да овај случај падне у заборав. Имам осећај да једино то и можемо да их бранимо од заборава“ рекла је Перенићева.
Двадесет пет година на истину чекају породице, колеге и јавност подсетила је председница Друштва новинара Косова и Метохије Ивана Вановац.
„Док је нас ово питање неће престати да буде актуелно, научићемо то и генерације које буду долазиле. Стајаћемо овде све док буде било потребно да питамо где су. Хорде правосудних радника и службеника међународних мисија су прошле Косовом. За тих 25 година ретко се ко осврнуо на породице да пита како су и да им понуди једино што траже, а то је истина о њиховим најмилијима“, рекла је Вановчева.
Чињеница да се ни после четврт века не зна ко су одговорни за отмицу, нападе и убиства новинара јесте пораз свих цивилизацијских вредности, оцениле су колеге.

Из ОЕБС-а је поручено да ова органзациа настоји да укључујучи породице жртва подсети на важност јавног дискурса по питању несталих, а институције подсети на одговорност и владавину права, нагласио је шеф ове мисије Мајкл Девенпорт.
„Окончање некажњавања таквих кривичних дела захтева ефикасне, непристране истраге како би се сви одговорни извели пред лице правде, а жртврама обезбедио приступ информацијама и одговарајућим правним лековима“, рекао је Девенпорт.
Како је могуће на тако малом простору и уз толико присуство међународних снага, војних и цивилних мисија још увек не знамо шта се то догодило киднаованим новинарима, пита председник УНС-а Живојн Ракочевић.
Крај спомен плоче несталим новинарима он је рекао да је то место симбол борбе за истину и страдања 17 новинара на Косову и Метохији седмороце Срба, исто толико Албанаца и тројице странаца о којима се и даље не зна готово ништа.
„Са овог места ми кажемо, не дамо вам да нестанете, то је суштина и наше професије и наше истине и наших живота и наше будућности. На овом месту после 25 година налази се будућност породица Славуј и Перенић. На овом месту сада сигурно знамо да се налази и истина за коју ћемо се борити и коју ћемо сведочити“, рекао је Ракочевић.


Читава јавност 25 година чека на истину и правду што представља још једну мрљу на образу оних који су позвани да се старају о правди и владавини права у покрајини, сопштила је Канцеларија за Косово и Метохију.
„Данашњи дан је прилика да подсетимо да нису расветљене ни отмице и убиства Љубомира Кнежевић, новинар приштинског Јединства и дописник Политике који је отет је 6. маја 1999. године код Вучитрна, Александра Симовића, новинара и преводиоца, несталог 21. августа 1999. године у Приштини и Марјана Мелонашија, новинар српске редакције Радио Косова“, наведено је у саопштењу Канцеларије за КиМ.
(Ризница)