Лепина после поплавног таласа: Нек смо живи и здрави, свега ће опет бити! (ВИДЕО)

После поплаве мештани Скуланева, Радева и Лепине, три рубна села у општини Грачаница, a у околини Липљана, немају воде за пиће ни за техничку употребу. Река се полако повлачи, а на кућама и у авлијама последице постају видљивије.

Четврти дан након поплава живот у приобаљу Ситнице полако се враћа у нормалу. Набујали потоци који су преплавили неколико домаћинства у Лепини отичу каналима у корито реке, остављајући за собом видљиве последице плављења.

Милорада Нићића затичемо у дворишту код стоке како поправља шта се поправити може. Вода је продрла и у кућу и у помоћне просторије, гаражу, свињце и кокошињце. Од влаге су попустиле даске на амбару, па се пшеница просула по поду помоћног објекта. О преживљеној ноћи, када је бујица буквално носила све пред собом Милорад нерадо прича, а колико је било страшно најбоље сведочи  живина, која никако не силази са крова иако се вода повукла и у авлији остала само каљуга. Милорад каже да је крупнију стоку успео да спаси и извуче на сувом, а да се подавила само живина.

До куће Живорада Нићића, стотинак метара даље, може се само у дубоким рибарским чизмама. Ова породица је доживела праву катастрофу. У току ноћи евакуисани су из куће, а комшије су помагале да се бар нешто од стоке спаси.

Вода се повукла тако да се део Живорадове породице вратио у кућу. Први спрат је био преплављен, сада је остао само муљ у предсобљу, кухињи, купатилу, шпајзу, дневном боравку. На улазним вратима трагови блата и крви. Домаћин нам објашњава да је то оставила крмача која је покушавајући да се спасе брњицом гурала врата желећи да уђе у кућу.

„На крају се спасила, отпливала до гомиле угља, попела се и преживела. Али прасићи нису, подавили су се сви, више од десет комада, не могу унутра још да уђем јер се бојим да се ово не сруши“, говори Живорад показујући руком на земљану стају у којој је боравила стока.

Мали пас је успео да се спаси попевши се на кров штале. Пронашли су га јуче, а он радосно не престаје да маше репом и поздравља кратким лавежом.  Ћурке и кокошке су још уве на крову, не желе да сиђу. Изгледа да су само патке безбрижне док плове двориштем.

О силини бујице која је те вечери преплавила породице у приобаљу Ситнице најбоље доказује бетонске кућица за хидрофор која је померен из лежишта.

Породица Нићић покушава да очисти поплављену кућу, избаци тепихе и ствари, али узалуд, славине су већ четири дана суве, нема ни капи воде за пиће нити за техничку употребу.

Живорад одлази до куће узума угинуло прасе које је вероватно кренуло за крмачом али није успело да се спасе, вода га је избацила код степеништа.

„Ево то ти је, мучиш се 30 година да стекнеш и све оде у једном дану, али Богу хвала, сви смо живи здрави па ћемо све да стекнемо опет“, говори Живорад док износи угинуло прасе из дворишта, обраћајући му се као човеку:

„Е мој белко ниси имао среће, а све сам те концентратом хранио, чувао сам те за добре дане“.

И. Миљковић

Повезани чланци

Back to top button