Међународна кризна група: Приштина да повуче специјалце са севера КиМ

Приштина би требало да повуче своје специјалне полицијске јединице са севера Косова и Метохије, где живи српска већина, а док то не учини, требало би да их распоређује у координацији са снагама Кфора.

Такође, „Косово“ мора да задовољи потребе мањине Срба на Космету, са или без формалног оквира за аутономију, указује се у најновијем извештају Међународне кризне групе (МКГ).

Наводи се и да би ЕУ и САД требало да наставе да врше притисак на Приштину да укине забрану увоза хране и лекова из Србије, као и забрану коришћења српског динара.

„Главни приоритет је демилитаризација. Косово би требало да повуче своје специјалне полицијске јединице из региона са српском већином и, док то не учини, требало би да их распоређује ‘штедљиво’ и само у координацији са мировним снагама Кфора. Да би повећао осећај безбедности Приштине, Кфор би требало да помогне Косову да контролише своју границу, спречи даље кријумчарење тешког наоружања и пронађе раније донете залихе“, стоји у извештају под називом „Север Косова: Потврђивање суверенитета усред подељених лојалности“.

Са своје стране, Србија би требало да престане да „подржава паравојне активности“ и да процесуира оне који су умешани у убиство косовског полицајца, „у мери у којој су под њеном јурисдикцијом“.

„У одсуству свеобухватног политичког решења, терет ће бити на ЕУ, САД и НАТО да одрже мир и спрече ескалацију док не сазру услови за договор“, констатује МКГ.

Као други приоритет наводи се обезбеђивање задовољења потреба мањине косовских Срба – са или без формалног оквира за аутономију.

Указује се да Срби на северу зависе од школа, универзитета и здравствених установа којима управља Србија, док је већина становништва запослена на радним местима, које директно или индиректно плаћа Београд, а многи добијају социјално осигурање, у српским динарима, преко мреже пошта и банака које Приштина жели да затвори.

„Ако изгубе приступ српским пословима и бенефицијама, многи ће емигрирати. ЕУ и САД би требало да подстичу Косово да гарантује да ће ове кључне услуге Србије остати непромењене. Такође треба да наставе да врше притисак на Приштину да укине забрану увоза хране и лекова из Србије, као и коришћења српског динара.“, истиче се у извештају.

Наводи се и да је српској мањини потребан глас, јер је изгубила веру у своје представнике.

„Изгубила је веру у своје политичке представнике, које је поставила српска владајућа СНС и који се угледају на њене лидере. Многи се плаше Приштине и осећају се изданим од Београда, док се осећају игнорисаним од Брисела и Вашингтона. Европска унија је безуспешно позвала Косово да успостави одрживе партиципативне демократске институције за српску мањину. Уместо тога, Приштина споро иде на нове изборе у северним општинама. Нови избори требало би да буду одржани најкасније до лета ове године“, додаје МКГ.

Указују да би Брисел и Вашингтон, чак и док следе ове циљеве, требало да наставе да разговарају са Приштином о томе да ли би она могла да прихвати услове понуђеног споразума о нормализацији ЕУ, укључујући стварање Заједнице српских општина.

Овај договор би био добар за Србе на северу, али и за Приштину: кретање ка аутономији на северу ће сигурно бити суштински део сваког аранжмана који Косово потпуније уводи у међународни систем, а Косово можда никада неће добити бољу понуду од ове. Београд би се могао устручавати да пристане на независност Косова, али ако Приштина предузме тако важан корак, притисак на њу да узврати прихватањем услова Брисела би се готово сигурно повећао“, напомињу у МКГ.

У извештају се, између осталог, наводи и да је разумно решење већ на столу, јер је у децембру 2022. Европска унија, која посредује у дијалогу Београда и Приштине од 2011, предложила далекосежни споразум о нормализацији којим Србија неће формално признати независност Косова, али ће се понашати као да јесте, док би, заузврат, Косово својој српској мањини дало самоуправну јединицу која би се састојала од 10 општина са српском већином, као што је обећано пре деценију, али још није спровело у дело.

„Брисел је наводно наговорио Београд и Приштину да га усмено прихвате, али није могао ни да их натера да га потпишу, нити да пристану на све важне детаље у вези са начином на који је ро требало спровести“, подсећа се у извештају.

Наводи се да је један „камен спотицања“ српска аутономна јединица, коју Косово назива Асоцијацијом, а Срби Заједницом општина са српском већином, те да различити називи одражавају неслагање око њеног обима и овлашћења. Други „камен спотицања“ је фактичко признање Косова од стране Србије.

Наводи се и да је слаба нада да дијалог са ЕУ може да превазиђе ове препреке, а да ће однос Београда и Приштине вероватно остати замрзнут.

Међународна кризна група закључује да је косовска влада од инцидента у Бањској прошле године, почела да убрзано разбија српске институције у својим северним општинама, што потенцијално ставља ван домашаја изгледе за политичко решење њених дуготрајних спорова са Србијом.

„Приштина би могла да открије да је у постизању непосредног циља – консолидације контроле над својом територијом – гурнула свеобухватни циљ нормализације још даље ван домашаја. То је исход који и може и треба да избегне“, закључак је извештаја Међународне кризне групе.

(Косово онлајн)

Повезани чланци

Back to top button