Међународни дан несталих: Породице се боје тешке истине али је и ишчекују (ВИДЕО)

Међународни дан несталих особа обележен је полагањем венаца крај уметничке инсталације „Миссинг“ и изложбом фотографија „Отета истина“ испред Дома културе у Грачаници.

Чланови породица и Удружења киднапованих и несталих лица са Косова и Метохије положили су венце крај уметничке инсталације на којој се налазе фотографије киднапованих и несталих Срба, пре, за време и после ратних сукоба на Косову и Метохији.

Силвана Маринковић, представница Удружења киднапованих и несталих са КиМ из Грачанице, по ко зна који пут је поновила да се породице неће предати и одустати да трагају за најмилијима које су припадници ОВК отели.

„Много пута смо се обраћали свим институцијама које су надлежне за ово питање. До сада нисмо добили одговор ни на једно питање. Чули смо сви наводе Дика Мартија, да су многи наши, који су киднаповани и нестали завршили у „Жутој кући“, да су им тамо вађени витални органи…“, испричала је Маринковићева.

Јасмина Живковић, удата Јовановић, 21. годину трага за оцем који је нестао у по бела дана у Урошевцу. Каже да је отет када се вратио у тамошњу Основну школу по документа која су била важна за ђаке. Када је њен отац у питању, тврди Јасмина, истина је да се истина крије.

„Нестао је пред стотину сведока уз пратњу КФОР-а, што је врло важна чињеница, јер се сами нису усудили да тог дана крену за Урошевац, већ су добили пратњу пољског КФОР-а. Та област је била, и још увек је под управом америчког КФОР-а….

За нестанак Пауна Живковића, тврди његова ћерка Јасмина, одговорност сносе и они који су имали задатак да Србе штите. Породице се и даље боре са чињеницом да им најмилијих и даље нема и да се о њиховојх судбини ништа не зна толико година.

„Рецимо ја и моја породица на дан када је тата нестао се не виђамо, на тај дан свако од нас нађе начин да преживи. Такође и кад му је рођендан. Ја имам још две млађе сестре и мајку, нама је лакше да се тај дан не видимо. И тако, прећитимо тај дан“.

Јасмина има још две млађе сестре и мајку, боје се да ће ако оду са Косова изневерити оца.

„Свака од нас се плаши ако одемо са Косова, а не знамо шта је са татом да је то још већи злочин и просто тај страх постоји. Знате да је код нас обичај да се свећа пали за здравље и за покој душе мртвих, ниједна од нас се не усуди да упали свећу, купи се свећа али, не знаш где да је ставиш. Наравно, рука не оде на место за покој душе. Просто не можеш да то прихватиш и да урадиш, а да не знаш шта се десило. Иако, кажем, постоје разне приче, нажалост то су страшне приче и плашим се истине али је наравно и ишчекујем.

На Косову се и даље трага за 1.654 особе, међу којима 562 неалбанаца. Породице несталих не губе наду да ће правда бити задовољена.

Иван Миљковић

Повезани чланци

Back to top button