Милан Кнежевић у Грачаници: Ако ми заборавимо Косово нека нас заборави десница наша, проклињу потомци, а преци стиде горе на небу

Портрет књижевника и политичара Милана Кнежевића, коме је Друштва књижевника КиМ уједно уручило и признање „Велика Грамата“ одржан је синоћ у Грачаници.

Дружење са публиком започело је стиховима песме „Разговор са мравима у судници Основног суда“

Каква ли је вас то натјерала мука

Да иштете правде трунку у Бесудији

Покрали вас цврчци, крпељ с мртовг вука?

Како да објасните глувоме судији

Да једино само у Езоповој басни

Сабирате мраве, травке и пластику

И живите мравски, Безбрижни и часни

Уз рани доручак и јутарњу гимнастику.

„Знате у Подгорици има један Основни суд. Тамо осим људи често можете да нађете и мраве у судницама, муве, лептире, а ја сам био у судници где су били мрави. Док сам чекао пресуду, они су ми правили друштво и ова песма је посвећена њима“, рекао је Кнежевић.

Кнежевић је оснивач и председник Демократске народне партије Црне Горе и члан председништва Демократског фронта.

Каже да се увек радо враћа на Косово и Метохију.

„Сам осећај доласка у Грачаницу и нашу свету земљу толико је описујуће диван, да ћу вам врло кратко саопштити да моји Кнежевићи воде порекло управо са Косова и Метохије и да ја кад год дођем овде, уствари враћам се кући и то је један доживљај који не може ништа да избрише“, поручио је песник.

У име Друштва књижевника Косова и Метохије, Милану Кнежевићу уручено је угледно признање за књижевно стваралаштво и очување српског језика и културе „Велика Грамата“. Признање му је уручио председник Удружења књижевника Косова и Метохије, Новица Соврлић.

Професор Филозофског факултета у Никшићу др Радоје Фемић говорио је о збрици песама „Робијашки рефрени“ и истакао да упућују на аутентично биографско искуство.

„Камо среће да је ово ствар фикционалне природе, да је остварено мобилизацијом најзахтевнијих имагинарних потенцијала, напротив. Као што смо чули у уводном обраћању нашег аутора, реч је о једном искушењу, дакле животном, аутентичном, аутобиографском искушењу, које показује ону древну истину о томе да лепота и патња иду заједно, да иду руку под руку и да се на тај начин, захваљући патњи, заправо кристализује један поетски свет или свет уметности који има универзално значење“, рекао је др Фемић.

Књижевник и директор Дома културе у Грачаници мр Живојин Ракочевић испричао је причу о певцу, песнику и празнини.

„Био је један савршени певац који је умислио да без њега зора не може сванути, јер је он први ту зору најављивао. И био је толико савршено уредан, да је једног тренутка помислио да нема зоре без њега и нема свитања без њега. У Црној Гори, у последњих 30 година појавио се један антипевац, који није могао да замисли ниједан глас, а да није његов. И 30 година је обликовао све гласове Црне Горе у којој је реч наважнија. Обликовао их је празнином и то је једини владар и диктатор тог типа који је своју празнину уобличио у идеологију“, нагласио је Ракочевић.

Кнежевић се осврнуо и на Давидов псалам 137 „Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави десница моја и додао:

„Ако и ми заборавимо Косово и Метохију, нека нас не заборави само десница, него нека нас проклињу наши потомци, а нека нас се преци стиде горе на небу“.

Књижевни портрет Милана Кнежевића организовали су Дом културе „Грачаница“ и Друштво књижевника Косова и Метохије.

(А. Марковић – Грачаниа онлајн)