Издаваштво Дома културе у Грачаници представљено на Међународном сајму књига у Беогаду

На 69. Међународном београдском сајму књига представљене су три књиге у издању Дома културе „Грачаница“: „Ситна књига“ ауторке Сунчице Денић и „Надумна спознаја“ ауторке Милице Јефтимијевић Лилић, а затим је представљена и „Антологија српске модерне поезије Косова и Метохије 1901–2023: Теже је од смрти изгубити име“ приређивача Александра Б. Лаковића.

У програму су, поред аутора, учествовали Живојин Ракочевић, директор Дома културе „Грачаница“ и Жарко Миленковић, уредник књижевног програма.

„Новом књигом Надумна спознаја Милица Јефтимијевић Лилић оживљава религиозно-митско или митско-религиозно удва­јање. Та, наочиглед, језичка и стилска архаичност упућује на вишезначје, на извори­ште и чистоту. Враћање није само простор где се стаје и остаје. Одатле се формирају или утврђују стања и сазнања, ствара се могућност новог кретања, могућег развоја или, ка­ко песникиња каже, одапињања стреле.“ истиче Сунчица Денић у Рецензији књиге „Надумна спознаја“ и додаје: „Збирком песама Надумна спознаја наставља се поетско ткање које се доследном чед­ном мелодијом више трансформише у ванвременско појање но што следи одређену временску припадност или поетску школу. Милица Јефтимијевић Лилић остаје јединствена у свом поетском свету и казивању, стамена као вредни косовски метох.“

Збирка песама „Ситна књига“ обухватила је низ књига стихова Сунчице Денић: Погодба (1985), Племе у сну (1989), Клупко (1994), Обрнута година (1997), Невреме (2016), Матица (2017), Писма Тулију (2022), Мартовско предање, Новобрдски огањ (рукопис).

„Песникиња, прозни стваралац, педагог, професорка, критичар и есејиста Сунчица Денић поставила је у песми „Ситна књига” из збирке Матица (2017) и изнад свега тога питање, одговор и основну заповест свога и косовског стварања: „Напиши онда целу књигу о Косову / Ситну књигу”. Императив писања целе књиге о Косову налази се у контрапункту са ситном књигом, а велика тема и најшири културолошко-уметнички контекст постављени су у корелацију са микросветом који има личну поруку, јединствену и животну. Она је ослоњена на епски модел у ком се ситна књига пише као ствар интиме, исповести и простора елегичног предаха између сукоба и трагедија.“, истакао је Живојин Ракочевић.

Након обимне „Историје српске поезије Косова и Метохије 1951-2022“, Александар Б. Лаковић је приредио и Антологију поезије, као својеврсну читанку најбољих српских стихова и песника Косова и Метохије којим се потврђује оправданост и значај овог обимног подухвата. Такође, будући да је и сам аутор ових књига са Косова и Метохије, из Пећи, ове књиге су и похвала завичају и тлу на коме је српска култура, књижевност и градитељство постигла своје највише, светске домете и да је модерна српска поезија само наставила да преиспитује, потврђује, вреднује и уобличава тај препознатљив културни образац.

„Антологија српске модерне поезије Косова и Метохије 1901-2023 обухвата период развоја модерне поезије, не само овог од средине двадесетог века, него и од песништва Милана Ракића без чијег песништва нема релевантног говора о развоју модерне у српској поезији“ истиче аутор и наставља „Српска поезија двадесетог века стварана на тлу нашег националног завичаја има безброј песничких путева. Наликује заносној башти у којој нема два иста цвета, по изгледу и мирису. Та различитост се уочава нарочито у одабраном песничком поступку, као и по садржајним силницама.“

Промоције су привукле велику пажњу посетилаца Сајма, о чему сведочи и добра посећеност. Дом културе „Грачаница“ захваљује свима који су присуствовали и својим интересовањем подржали представљање ових књижевних издања.