Данас славимо Светог апостола Луку – Лучиндан
Српска православна црква и њени верници 31. октобра обележавају празник Светог апостола и јеванђелисте Луке, у народу познат као Лучиндан. Овај празник једна је од честих крсних слава у Србији, а посвећен је светитељу који се сматра заштитником лекара, болесника, уметника и иконописаца.
За Светог Луку везују се бројни народни обичаји и веровања, нарочито они који се односе на здравље, породицу и долазак зиме.
Ко је био Свети Лука?
Свети Лука рођен је у Антиохији, а према црквеном предању био је образован човек који је познавао медицину, филозофију и сликарство. Био је један од Христових ученика и близак сарадник апостола Павла, са којим је путовао и ширио хришћанско учење.
Сматра се аутором Јеванђеља по Луки и Дела апостолских, два значајна дела Новог завета. Његово јеванђеље посебно истиче милосрђе, праштање и љубав према човеку.
Према предању, Свети Лука насликао је прве иконе Пресвете Богородице, због чега се сматра зачетником хришћанског иконописа. Као лекар, остао је упамћен по бризи за болесне и немоћне, па га верници и данас поштују као заштитника медицине и људи који се баве лечењем.
Обичаји и веровања на Светог Луку
У српској народној традицији Лучиндан означава прелазак из јесени у зиму. Отуда и познате изреке „Иде Лука, ето вука“ и „Свети Лука, снег до кука“, које подсећају на долазак хладнијих дана.
У појединим крајевима некада је постојао обичај да се на овај дан концем опасују торови како би се, према народном веровању, стока заштитила од вукова.
Веровало се и да се по понашању животиња може предвидети каква ће бити зима. Ако стока у тору лежи подвијених ногу, очекивала се оштра зима, док су испружене ноге наговештавале блаже време.
У неким крајевима јужне Србије веровало се да први гост који на Лучиндан уђе у кућу може да наговести каква ће бити предстојећа година.
За овај празник везује се и веровање да треба избегавати свађе, љутњу и тешке речи, јер је Свети Лука, према предању, био благ, стрпљив и спреман да помогне свакоме.
Духовна симболика празника
Лучиндан се у многим породицама обележава као крсна слава, уз славски колач, жито, свећу и молитву. Празнична трпеза може бити посна или мрсна, у зависности од дана у недељи и црквених правила поста.
Свети Лука остао је симбол милосрђа, знања и несебичне помоћи другима, а његов празник прилика је да се верници подсете важности доброте, стрпљења и бриге за ближње.
