Младеновић: Научимо да тумачимо поруке из прошлости како не бисмо остали без будућности.
„Срби су аутентичан народ на европском тлу са сопственом културом, традицијом, династијом која датира још од раног средњег века. Имамо доказа о свом трајању, доказе да нисмо били освајачи ни окупатори, немамо забележен ни један случај насилног преверавања у православље“, тврди историчар Срђан Младеновић.
У емисији „Кључна реч“ у продукцији портала Ризница историчар из Штрпца истиче да смо се као народ много пута у историји налазили у незавидном положају који у многоме подсећа на актуелни политички тренутак, те да нам је сходно томе и дипломатија била више или мање успешна.
„Трајање српског народа је посведочено кроз многе истријске изворе. Њихово оповргавање са било чије стране и из било које намере да није злонамерно било би смешно“ наглашава Младеновић
Аутор докторског рада „Црквени поседи на Косову и Метохији у периоду средњег века“ прецизира да је српска држава много старија од Немањића али да је њене чврсте темеље поставио отац са двојицом синова: Немања – Свети Симеон Мироточиви са Стефаном Првовенчаним и Растком Немањићем – Светим Савом.
„Темељ је отац, глава државе и цркве су браћа и ти сроднички одоси су се касније огледали и на духовне односе будућих владара, ахриепископа и патријараха иако они нису били крвни сродници. То је доказује складни односа државе и цркве које бисмо најбоље описали речима симфонија и склад“, наводи историчар.
ДОКАЗИ О МИЛЕНИЈУМСКОМ КОНТИНУИТЕТУ ТРАЈАЊА
Историјски извори прецизно наводе да Срби као народ не долазе из Азије већ да битишу на тлу Европе. Постојање Лужичких, Белих, Полапских и Балканских Срба то и доказује. Уз опис да овај народ заузима највећи део простора данашње Далмације извори западне и источне провинијенције помињу их још 822. године. С друге стране, византијски извори наводе Србе који живе у неколико држава на Балкану, што научно потркљпује и археологија.
Средњовековни топоними постоје и данас
Село Дрсник код Клине на северу Метохије, која се некада звала Хвосно, помиње се као Дрстник још у повељама Стефана Првовенчаног, Краља Милутина, Цара Душана и Кнеза Лазара. Село спомиње и Констатнин Порфирогенит по имену Достиник или Дестиник наводећи да је ту још у преднемањићко доба био значајни ценар српске државе. „Око села и данас постоје налазишта која потичу од раног средњег века па надаље. Постоји континуитет који може да се прати и касније кроз турске изворе па све до данас. „Намерно потенцирам на овоме зато што неколико стотина топонима, назива села, река потока и планина, нарочито насеља, на Косову и Метохији постоји и данас. Њихови називи су неизмењени или делимично измењени а вло мало је оних који су делимично изменили назив, а помињу се у повељама од пре 500 до 700 година и много више“, наглашава Младеновић.
„Постоји научне недоумица око тога да ли су Срби дошли на Балкан заједно са Словенима, пре или после њих, а то уједно отвара простор за разноразна тумачења и варијанте које нису научно доказане“, каже Срђан Младеновић.
Тврди да захваљујући повељама сачуваним у хиландарском, Архиву Србије али и онима које су проналажене у приватним збиркама колекционара, имамо сачуване доказе о конитнуитету српског трајања на Косову и Метохији.
„Усуђујем се да кажем да је то хиљаду и петсто година трајања што је документовано кроз западне и византијске или кроз српске изворе“.
У средњем веку су православни Срби били убедљиво већинско становништво, о чему свеоче Дечанске Хрисовуље и бројни топонимми
„Мали је проценат становништва које етнички није српско. Ту убрајамо грчо, цинцарско и мали проценат арбанашког становништва, што су преци данашњих Албанаца. Њих у једној од повеља спомиње Стефан Немања, наводећи два три планинска катуна, док Цар Душан стриктно наређује где он могу да воде своја стада на испашу“, појашњава Младеновић.
Подсећа да смо у познијој историји као народ који је под турском влашћу остао без државе направили грешке које су нас скупо коштале попут учешћа у Аутсријско – турском рату, после чега је 1690. уследила Прва и касније 1740. Друга сеоба Срба. Директна последица ових догађаја је промена демографије на Косову и Метохији.
„Тада се појављују Срби који су исламизовани, Арнауташи који су били српског порекла. Они се полако укључују у други етнички корупус, конкретно албански, да би смо кроз векове дошли у ову позицију чије последице живимо и данас“, закључио је Срђан Младеновић.
Биографија:
Срђан Младеновић је рођен 1975. године у Урошвецу. Основну школу звршио је у Штрпцу, средњу у Београду. Дипломирао је на Филозофском факултету у Приштини, а магистарске и докторске студије завршио у Београду. Објавио је више научних радова у домаћим и страним часописима. Члан је Међународног центра за црквене студије у Нишу. Ожењен је и отац двоје деце. Живи и ради на Косову и Метохији.
И. Миљковић
