Noćni vukovi“ donose ikonu poginulog ruskog vojnika u crkvu u Kosovskoj Mitrovici

Ikona Evgenija Rodionova, ruskog vojnika koga su teroristi svirepo ubili tokom Prvog čečenskog rata jer nije hteo da se odrekne krsta i pravoslavne vere, uskoro iz Rusije – po želji njegove majke – stiže u Kosovsku Mitrovicu, u Crkvu Svetog Dimitrija, gde se već nalazi freska sa njegovim likom, piše Sputnjik.

Ikonu koju njegova majka Ljubov Rodionova šalje srpskoj crkvi na Kosmetu, u Srbiju će doneti Slobodan Bašić, pripadnik „Noćnih vukova“ i veteran 63. Padobranske brigade, koji boravi u Rusiji, gde je vozio desetodnevni moto-marš „Srpski ratnik“ posvećen srpskom monahu Haritonu, koji je zverski ubijen na Kosovu i Metohiji 1999. godine. 

I Radionov i monah Hariton ubijeni su iz istog razloga i gotovo na isti način – prvo su brutalno mučeni, a onda im je odsečena glava, pošto nisu hteli da se odreknu krsta i pravoslavlja.

Evgenije ili Ženja, kako ga odmila zovu, sa još trojicom svojih saboraca zarobljen je februara 1996. godine, kada su tokom straže zaustavili vozilo hitne pomoći kojim je švercovano oružje. Sto dana su proveli u zarobljeništvu, u terorističkom kampu, gde su okrutno mučeni. Pred Evgenija je stavljen izbor – ili će da živi i pređe u islam, ili ga čeka najstrašnija smrt. Odbio je da se odrekne pravoslavne vere i svog krsta koji je nosio oko vrata i po kome će ga majka kasnije identifikovati. Zbog toga je kažnjen na zverski način – odsecanjem glave. Ubijen je na svoj rođendan, 19. maja 1996. godine. Bilo mu je svega 19 godina.

Postao je simbol hrabrosti, časti, odanosti i vere. Posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost, a 2003. godine pojavila se inicijativa da bude kanonizovan.

Bio je sin jedinac Ljubove Rodionove i njenog supruga Aleksandra, koji je umro na grobu svog sina, samo četiri dana nakon što ga je sahranio – spustio je na grob nekoliko bombona, prigrlio je zemlju i više nikada nije ustao. 

U trenutku kad je Ženja zarobljen, majci je javljeno da je dezertirao. Činjenica da su ruski vojnici, ipak, zarobljeni postala je očigledna tek nakon detaljne istrage i otkrivanja tragova krvi i borbe na mestu događaja. Tragovi neravnopravne borbe – između ruskih vojnika i brojnijih militanata – ostaće vidljivi i sedam dana kasnije kada je u ratnu Čečeniju stigla Ljubov Rodinova u potrazi za svojim sinom, kako se tada još verovalo, dezerterom.

Sedam meseci je tragala za svojim jedincem – meci su joj leteli oko glave, prolazila je kroz najopasnije ratne zone, sastajala se i pregovarala sa teroristima i separatistima, ali nije odustajala.

Majka-hrabrost nije odustala ni nakon što su je teroristi brutalno pretukli, slomivši joj kičmu. Obišla je više od 70 sela i planinskih aula (utvrđenih sela na Kavkazu) dok nije pronašla svog Ženju. Mrtvog. Obezglavljenog. Ali, sa krstom oko vrata.

Svojim rukama kopala raku

Sopstvenim rukama je kopala zemlju na mestu gde su pokopani ostaci njenog sina i njegovih drugova. Prepoznala ga je po krstiću kog ni po cenu života nije hteo da skine, a kasnije je i ekspertizom potvrđen njegov identitet. Pre toga je 17 puta išla na pregovore sa Ruslanom Hajhorojevim – ubicom svoga sina, komandirom i brigadnim generalom terorističkih formacija, koji joj je i otkrio mesto na kome je njen sin pokopan, nakon što je za to zatražio novac.

„Živa glava je tamo imala svoju cenu, i mrtva takođe“, rekla je jednom prilikom.

Dala je stan pod hipoteku i odnela novac. Ženjin krstić je kasnije predala Hramu Svetog Nikole u Pižiju, gde je nekoliko godina čuvan u oltaru.

Na dan sahrane lično je prebacila telo svog sina iz metalnog u drveni kovčeg.

(izvor: Sputnjik)