Огар поручује: Не пуштајте Косово низ воду, долази нови свет једнаких

 Жак Огар, пензионисани пуковник и предводник француских специјалних снага на Косову и Метохији 1999. године поручио је Србима да не пуштају своју јужну покрајину низ воду.

У разговору са РТ Балкан на на међународној конференцији „Од агресије до новог праведног поретка“, која се у Дому војске одржава поводом 25. годишњице НАТО агресије, Огар истиче да четврт века касније „видимо последице агресорског рата против Југославије, последице по КиМ“.

Косово је тренутно непризната држава, марионетска држава, без визије и будућности. Косово може бити или српско, што је мој став, или албанско, али оно не може бити независна држава. Данас је то држава криминала“, сматра Огар, и додаје да „НАТО и ЕУ не могу бити поносни на ситуацију коју су изнедрили тим ратом и признањем тзв. независности српске провинције“.

Огар припада породици са дугом и поносном војном историјом. Потомак је генерала Жака Огара, официра морнаричке пешадије и ветерана Другог светског рата, као и ратова из Индокине и Алжира, али и Емил-Луја Огара, официра афричке армије, и нећак је генерала Пјера де Беновила, хероја Покрета отпора и борца за ослобођење Француске.

Он је својевремено изјавио да је прихватио да буде део француске мисије на КиМ након што га је отац подсетио на историју француско-српског пријатељства, рекавши му да ће са тим предзнањем моћи боље да расуђује него неко ко га нема.

Велика Британија, „Косово“ и Украјина

Током обављања свог задатка на КиМ, Огар је постао познат и због конфронтацији са британском оклопном бригадом на путу Вучитрн-Митровица. Када је видео да су на „њиховим тенковима били припадници ОВК“ и да су се са возила „вијориле албанске заставе“, Огар је зауставио колону британских оклопних јединица и наредио својим војницима да пуцају на Енглезе, ако затреба, да би се Британци повукли након шест сати.

Говорећи за  РТ Балкан, Огар каже да је међу наводним мировњацима на КиМ било „Британаца који су били део МИ6 и МИ5 који је требало да помогну ОВК у борби против српске војске и полиције. Они су исто то почели да раде у Украјини још 2004. након наранџасте револуције, али то није било превише успешно. Онда су дошли у Украјину 2014-2015. након Мајдана.“

„Британска војска, специјалне јединице и тајне службе су најбољи савезници САД и НАТО-а. Они су изашли из ЕУ али су остали срце НАТО система (у Европи). Они су најбољи проксији САД. Дакле, наравно да су умешани свуда где постоје амерички интереси, где треба да уче оружане групе о побуни“, наводи Огар.

Упитан за коментар о извештајима да је крајем јануара тзв. Косово је упутило 26 инструктора у Велику Британију како би учествовали у међународној војној вежби „Интерфлекс“, чији је примарни циљ обука Оружаних снага Украјине, Огар каже каже да га то не чуди, пошто се Приштина усклађује са свим циљевима НАТО-а.

„Могу да замислим да постоје везе (између „Косова“ и Украјине), али не знам да ли те везе могу осигурати победу Украјине над Русијом. Сматрам да је за Украјину рат већ сада изгубљен“, каже француски пуковник.

Да бисмо разумели свет у којем живимо, морамо познавати историју

Огар напомиње да је Вашингтон сматрао ОВК за терористичку организацију пре него што су је прогласили борцима за слободу. На питање зашто је Запад одједном одлучио да подржи албанске терористе, он напомиње да су „САД хтеле да распарчају Југославију, и, поготово, Србију“.

„То је стари проблем, рекао бих. Не заборавите улогу Немачке. Немци су се у Првом светском рату борили са Бугарима и Мађарима против Срба и Француза. То је далека историја, али да бисмо разумели свет у којем живимо, морамо познавати историју. Историја је ту, и има последице. Немачка и САД су сада веома блиске, НАТО их чини блиским, и Немачка је хтела да одвоји Словенију од Југославије, а затим Хрватску. Они су имали доста веза са Хрватском – не морам да говорим о томе шта је било у Другом светском рату.“

Албанско својатање српског наслеђа не заварава никога

Жака Огара је за изразиту храброст и херојство у одбрани српских манастира, укључујући у манастир Девич, и православног становништва на КиМ Српска православна црква одликовала Орденом Светог Саве, председник Републике Србије Медаљом „Милош Обилић“, а председник Француске Орденом Легије части.

Коментаришући тенденцију Приштине да исте манастире и цркве које су својевремено Албанци нападали сада представља као део „косовског“ културног наслеђа које нема везе са српским, Огар, који се 2015. године јавно успротивио захтеву Приштине за чланство у УНЕСКО, каже да то „не пролази баш најбоље у француским медијима и јавности“.

„Сви знају да су манастири на Косову и Метохији српски. Албанци су муслимани, и њих манастири не занимају. Оно шта смо видели у Француској су непрестани напори ‘косовских’ власти да униште манастире, да истерају монахе и монахиње. Они хоће да очисте сваки траг прошлости, како би саградили нову историју и будућност“, каже Огар.

Он сматра да је француска јавност тога свесна.

„Када сведочимо инцидентима попут бацања граната на српске манастире на КиМ, у Француској се то сматра тероризмом усмереним против хришћанства, односно српског православља. Мислим да репутација Косова није претерано велика данас у Француској“, додаје он.

„Не пуштајте Косово низ воду“

Огар каже да му се посебно урезао у сећање разговор са Војиславом Коштуницом, који му је својевремено рекао да је за Србе „Косово је наша земља, наша историја, наш идентитет, наше лице, наша традиција, и наша култура, и ми га се никада нећемо одрећи“.

Како каже, он то никада не заборавља због искуства његове земље са провинцијама Алзас и Лорен, које су по завршетку „Француско-Пруског рата 1871. године“ искључене из састава Француске, да би јој се касније вратиле.

„Током скоро петнаест година, те територије су биле немачке, али су се коначно вратиле својој отаџбини, Француској. Породица мог оца је из Лорена, а моје бабе из Алзаса. Обе породице су се сматрале Французима, и ти људи нису одустали од повратка Француској“, каже Огар.

Наш саговорник истиче да је „историја је попут дугачке вијугаве линије“ и да увек има „своје успоне и падове“.

„Тренутно сведочимо правој геополитичкој револуцији. Верујем и надам се да ће надмоћ САД и Немачке нестати, и на њеном месту ће настати нови, мултиполарни свет, свет једнаких. Веома је важно имати у виду да то није само сан“, закључује Огар.

(РТ Балкан)

Повезани чланци

Back to top button