Petković: Kurti ne poštuje odluke svojih institucija i nema prava da se poziva na njih.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković kaže da činjenice koje je predsednik Vučić rekao o naoružavanju takozvanog Kosova, kršenju Rezolucije 1244 i Vojno-tehničkig sporazuma iz Kumanova, neoborve i nepobitne te da Aljbin Kurti treba da ih nauči od prvog do poslednjeg slova.
„Drago mi je da je Kurti pažljivo pratio obraćanje predsednika Vučića, jer može mnogo toga da nauči i nema potrebe da pokazuje frustriranost zbog istine koju je Vučić predočio i njemu i predstavnicima međunarodne zajednice“, rekao je Petković.
Dodaje da je jasno da onaj koji se proslavio bacanjem suzavca u kosovskom parlamentu, ne može da razume politiku odgovornosti, mira i stabilnosti za koju se zalaže zvanični Beograd.
„Onaj, koji ne poštuje odluke vlastitih pravnih instanci o povraćaju zemlje manastiru Visoki Dečani, nema bilo kakvo pravo da se na te iste institucije poziva kada je u pitanju formiranje ZSO“, podseća Petković.
Direktor Kancelarije za KiM naglašava da Kurti nema ni trunke kredibiliteta da govori o nekakvom reciprocitetu u dijalogu i dogovorima sa Beogradom, jer najave nisu ništa drugo do unapred izrečena pretnja, koja nema nikakve veze sa poštovanjem i sprovođenjem do sada postignutih sporazuma.
„Da je istinski opredeljen za izgradnju trajnog mira i zajedničkog suživota na prostoru Kosova i Metohije i šire – Zapadnog Balkana, Kurti bi omogućio fomiranje Zajednice srpskih opština i na taj način dao svoj doprinos stabilizaciji prilika na terenu i pokazao da poštuje kolektivna prava srpskig naroda na KiM. Umesto toga, on šalje jedinice ROSU u srpske sredine i na taj način nastavlja da iskazuje svoje opasne i militantne namere i ideje, među kojima je i ona o formiranju takozvane „velike Albanije“.
Beograd će, kaže Petković, kao odgovorna strana da čuva mir i stabilnost, vodeći računa posebno o Srbima na Kosovu i Metohiji, koji od dolaska Kurtija na vlast, svakodnevno trpe insitucionalno nasilje i teror Prištine, posebno u vidu kršenja osnovnih ljudskih prava.
