Подсећање: Масакр у Старом Грацком

Дана 23. јула 1999. године припадници ОВК су у Старом Грацку код Липљана мучки убили 14 српских жетелаца у пољу од којих је најмлађи имао свега 17 година.

Тог дана око девет сати увече, када је требало да се жетеоци одавно врате са њива, породице су већ биле озбиљно забринуте и почеле су да зову штаб КФОР-а у Липљану.

Они који су звали тврде да се на телефон јавио преводилац Албанац, те да је на њихове апеле одговорио како они не знају где је село, немају довољно возила и људства и не могу да дођу на интервенцију. Мештани су звали поново, такође без успеха, да би се онда одлучили да сами оду до Липљана и потраже помоћ директно од официра, прескачући оне који се јављају на телефон.

У међувремену, причају мештани, један момак из села је сео у фићу и кренуо ка Бујанцу не би ли негде уз пут пресрео жетеоце. На два километра од села наишао је на трактор на коме је лежало беживотно мушко тело.

У међувремену је стигла и патрола КФОР-а која се упутила ка Бујанцу. После кратког времена у село је стигло још педесетак возила КФОР-а, тако да је тада већ свима било јасно да се у Бујанцу догодило нешто озбиљно.

 КФОР је сутрадан саопштио да су 23. јула 1999. у 21:13 британски војници КФОР-а чули пуцњаву у атару села Старо Грацко и контактирали НАТО снаге које су изашле на лице места. Војници КФОР-а пронашли су тела тринаест Срба на њиви поред комбајна. Четрнаесто тело пронађено је поред трактора у близини. Када су њихова тела откривена објављено је да су жртве опкољене и убијене из заседе. Нека тела била су унакажена тупим предметима.

Жетеоци су седам дана пре злочина тражили заштиту од КФОР-а, док буду радили на својим њивама, али је њихова молба одбијена. Након што је откривено четрнаест тела жртава, Канадске трупе КФОР-а блокирале су село. Тела су потом транспортована у болницу у Приштини да би била идентификована.

Бернар Кушнер, шеф УНМИК-а, рекао да је „ужаснут“ масакром и обећао да ће „починиоце извести пред лице правде без одлагања.“ Понудио је и награду од милион немачких марака сваком ко открије наручиоце и починиоце, како је рекао, овог гнусног злочина.

Луиз Арбур, главни тужилац Хашког трибунала, рекла је да је она „озбиљно забринута“ и позвала на „хитну истрагу масакра.“

Председник СРЈ Слободан Милошевић је окривио међународне мировне снаге за масакр, а генерал Војске Југославије Небојша Павковић је запретио да ће послати југословенске трупе назад на Косово, уколико Уједињене нације нису у стању да контролишу покрајину.

УНМИК полиција је у октобру 2007. године ухапсила Мазљума Битићија, из села Велики Алаш код Липљана због сумње да је учествовао у масакру. Битићи је, после два месеца, услед недостатка доказа пуштен из притвора

Убијени су:

• Милован Јовановић 1969.
• Јовица Живић 1970.
• Радован Живић 1967.
• Андрија Одаловић 1967.
• Слободан Јањићијевић 1965.
• Миле Јањићијевић 1957.
• Новица Јањићијевић 1981.
• Момчило – Момир Јањићијевић
• Станимир Декић 1955.
• Божидар Декић 1947.
• Саша Цвејић 1973.
• Љубиша Цвејић 1939.
• Никола Стојановић 1936.
• Миодраг Тепшић 1951.