Pomozimo Nemanji da pobedi kancer

Nemanja Miladinović (27 godina) iz Gornje Gušterice kod Gračanice boluje od teške bolesti zbog čega je posle hirurške intervencije podrvgnut hemioterapijama. Odlazak za Beograd i boravak u bolnici njegovu porodicu košta i do 2000 evra mesečno zbog čega je svaki dinar dragocen i usmeren na lečenje ovog mladića.  

Krajem avgusta 2022. godine jak bol koji je osetio u predelu bubrega Nemanju je natera da se za pomoć obrati lekarima u Budvi, gde je boravio zbog posla. U tamošnjem Domu zdravlja rečeno mu je da je uzrok pesak u bubrezima. Ordinirana mu je terapija posle koje se mladić osećao bolje. Dva meseca kasnije Nemanja dobija nesnosne glavobolje, a potom i otekline na preponama. Posle detaljnih analiza kojima je podvrgnut u bolnici u Gračanici ali i u Prištini dijagnostikovan je maligni tumor testisa nakon čega je krenula njegova intenzivna borba sa ovom opakom bolešću.

U Urgentnom centru u Beogradu gde Nemanja hitno upućen urađena je hirurška intervencija posle koje je podvrgnut hemioterapijama.

„Ovo je četvrti ciklus hemioterapija koje primam. Osećam se iscpljeno i teško se krećem. Terapija počinje u devet ujutru i završava se u osam uveče i to je više od 10 sati konstantnog ležanja. U poslednjem ciklusu mi je zaista bilo teško imao sam visoku temperaturu i padao sam u febrilnu komu, ali tu su bili lekari koji su sve držali pod kontrolom“, pojašnjava Nemanja tok njegove hospitalizacije.  

Bolest je u međuvremenu uznapredovala i zahvatila pluća, limfne čvorove, ilijačne vene pokazale su analize lečenja.

Porodica u teškom materijalnom položaju

Miladinovići žive skromno i svaki dinar koji zarade usmeravaju za lečenje bolesnog sina.

Otac Dragan pomoćni je radnik u školi, majka Slovenka je bez posla, mlađi sin Božidar studira, a sa njima posle rastave živi i ćerka Slavica sa dvoje male dece.

„Sve što zaradimo ide za lečenje, ne sećam se kada smo zadnji put poslali novac mlađem sinu koji je student u Čačku. Zbog toga i ne dolazi kući jer nema ni za autobuski kartu, a i ne traži novac jer zna šta nam je prioritet. Suprug prima nešto iznad 50 000. Kada izdvojimo za kredit koji smo podigli kako bismo zavrili kuću sve što što preostane namenjeno je za lečenje Nemanje“, priča Slovenka Miladinović.

Veliku zahvalnost Nemanja duguje firmi i kolegama iz Crne Gore koji ga, ponosno ističe, nisu zaboravili. Iako više nije u mogućnosti da radi redovno mu se uplaćuje plata u punom iznosu.

„Novac koji mi šalju zaista znači mnogo i to njihovo dobro ja ne mogu da zaboravim nikada. Ima lekova koje pijem ali moram da ih kupujem jer iako su na pozitivnoj listi RFZO dešava se da ih ne bude u apoteci ili treba da se sačeka da sgignu, a ja ne smem da prekidam sa terapijom i nema vremena da za čekanje. Onda ih kupujem u privatnim apotekama, a sve to košta“, priča Nemanja.

U toku meseca Nemanja odlazi četiri puta na hemioterapiju. Za Beograd sa njim, kao pratilac, putuje i Slovenka. Transport sanitetom im je obebeđen ali za tih nekoliko dana provedenih na lečenju neophodno je izdvojiti najmanje 500 evra. Na mesečnom nivou troškovi narastu i do 2000 evra. Kako bi nastavili sa lečenjem porodici Miladinović je potrebna novčana pomoć.

Ne čekajući poziv za pomoć prijatelji, rođaci, komšije više puta su do sada prikupljali novac za lečenje Nemanje Miladinovića. Nedavno je organizovan i humanitarni turnir u malom fudbalu koju su pokrenuli ovdašnji prosvetni radnici. Prikupljen novac uručen je Nemanji.

„Pomogli su nam i Draganove kolege iz Elektro tehničke škole u Sušici, frizerski salon „Laki“ iz Gračanice, gradonačelnica Šubarić, mnogi ljudi, neka mi ne zamere ako nekog ne spomenem jer sam uzbuđena pa ne mogu svega da se setim… Hvala od srca svim dobrim ljudima i daće Bog da se Nemanja izleči i da mogu svima dobrim da uzvratim…“ priča kroz suze Slovenka.

I. Miljković