Prekinuta konstitutivna sednica Skupštine u Prištini: Kurtiju potreban širi koncenzus kako bi izbegao nove izbore
U Prištini se održava konstitutivna sednica centalnne Skupštine. Nakon što su potvrđeni mandati poslanika koji su potom položili zakltetvu predsednik porekta Samoopredeljenje i premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti zatražio je prekid jer mu je, kako je rekao, potrebno dodatno vreme za postizanje političkog dogovora o izboru predsednika parlamenta. Poručio je da želi širi koncenzus kako bi se izbegli novi vanredni izbori. Očekuje se da sednica bude nastavljena u toku dana jer Skupština do sutra ima ustavni rok da bude konkstituisana.
Dva meseca posle održanih izbora i dan uočio isteka ustavnog roka za konsituisanje Skupštine sazvana je konstitutivna sednica parlamenta u Prištini. Izabrana je komsija za potvrđivanje mandata poslanika 11 skupštinksog saziva. Usledilo je polaganje i potpisivanje zakletve, a kada je po dnevnom redu trebalo da bude izabran predsednik Skupštine, Aljbin Kurti je kao šef najveće parlamentarne stranke pozvan da iznese svoj predlog.
On je zatražio dodatno vreme kako bi postigao politički dogovor najvećih albanskih partija u vezi sa izborom predsednika samoproglašenog Kosova. Kurti je rekao da ne želi da pokušaj konsitutisanja Skupštine rezultiranjenim raspuštanjem i novim izborima.
Bedri Hamza lider Demokratske partije Kosova postupak opisuje kao nedogovornost Samoopredeljenja prema institucijama.
„Vidi se da se nastavlja neodgovorno ponašanje u odnosu na institucije. Sednicu sazivaju dan pre ustavnog roka i na kraju drže političke govore, zloupotrebljavajući položaj predsednika. Umesto da predloži ime, odlaže predlog imena predsednika zbog čega Skupština ne može biti konstitisana što dovodi do nastavka institucionalnog vakuuma“, rekao je Hamza.
Ukoliko politički dogovor postoji vlada bi mogla da bude izabrana veoma brzo i to bi moglo da se desi u roku od 7 do 15 dana. Politikolog Ivan Tomić kaže da posle konstituisanja Skupštine automatski teče rok od 60 dana za izbor novog predsednika, za šta je potrebna šira politička saglasnost nego što je to potrebno za izbor vlade, odnosno potrebna je prosta većina od 61 posalnika, rekao je Tomić.
„Za izbor predsednika je ipak potrebna dvotrećinska većina i upravo zbog toga mislim da će pregovori i predsedniku biti najteži deo procesa i tu ne bih isključio ni mogućnost da će se o predsedniku pregovarati praktično do samog isteka ustavnog roka, jer trenutno iza svega onoga što vidimo iz izjava upavo Aljbina Kurtija i ostalih političara ni jedan politički blok danas nema kapaciteta da sam obezbedi potrebnu podršku, a sami pregovori koji se vode između njih su u nekom ćorsokaku“, kaže Tomić.
Ovakvu ocenu potvrđuju i kosovski pravni stručnjaci koji kažu da bi neuspeh u izboru predsednika mogao Prištinu da uvede u novu institucionalnu krizu koja neminovno vodi u nove izbore.
Termin nove sednice biće naknadno određen rekao je predsedavajući parlamenta Avni Dehari.
Ukoliko predsednik ne bude izabran do 5. oktobra, gađanio će ponovo morati na izbore.
I.M.
