Преображење Господње

Српска православна црква обележава празник Преображења Господњег, који је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје страдање и славу.

Према Јеванђељима, Исус је треће године своје земаљске проповеди на Тавор повео своје ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен „са лицем сјајним као сунце и хаљинама светлим као снег“.

Преображење Господње је у православљу познато и као летње Богојављење, јер су се и тада, како пише у Јеванђељу, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца – „Ово је Син мој љубезни… њега послушајте“.

Исус, који се преобразио на Гори у присуству Мојсија и пророка Илије, најавио је небеску снагу нове вере и своју улогу Цара над царевима која надилази старозаветне законе и пророке.

На иконама Преображења, које се налазе на сваком иконостасу православних храмова, слика се Господ Исус Христос на Гори окружен светлошћу, са Илијом, Мојсијем и тројицом апостола који уплашени леже на земљи.

Преображење пада увек у време Госпојинског поста, па су зато посне и православне трпезе.

У великом броју православних храмова износи се и благосиља нови род грожђа, које се према православном српском обичају, први пут једе на овај празник.

У народу се сматра да је Преображење дан када се посљедњи пут купа у рекама, јер се за овај празник везује и смена годишњих доба.

Постоји веровање да се о овом празнику целокупна природа преображава па се каже – преображава се и вода и гора.

На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија. На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.

Према распрострањеном веровању, на овај дан не треба преко дана спавати, јер ко данас одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив.

Није добро ни да неко плаче, а ни да људи цео дан проведу у кафани – да им не пређе у навику и да не постану распикуће.