Preobraženje Gospodnje

Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje stradanje i slavu.

Prema Jevanđeljima, Isus je treće godine svoje zemaljske propovedi na Tavor poveo svoje učenike Petra, Jakova i Jovana i pred njima se pojavio preobražen „sa licem sjajnim kao sunce i haljinama svetlim kao sneg“.

Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca – „Ovo je Sin moj ljubezni… njega poslušajte“.

Isus, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke.

Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na svakom ikonostasu pravoslavnih hramova, slika se Gospod Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji.

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta, pa su zato posne i pravoslavne trpeze.

U velikom broju pravoslavnih hramova iznosi se i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.

U narodu se smatra da je Preobraženje dan kada se posljednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba.

Postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava pa se kaže – preobražava se i voda i gora.

Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.

Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko danas odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv.

Nije dobro ni da neko plače, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.