Приштина добила зелено светло за пријем у Савет Европе

Политички комитет Парламентарне Скупштине Савета Европе подржао је на данашњој седници препоруку известиоца Доре Бакојани да тзв. Косово буде примљено у ту организацију.

У поруци објављеној на званичној твитер страници ПС Савета Европе, пише да је следећи корак пленарана дебата која је заказана за 18. април и гласање у Скупштини.

За ту одлуку гласало је 31 представника земаља, док су против одлуке били представници Црне Горе и БиХ Маја Вукићевић и Сњежана Новаковић, као и два представника Србије Биљана Пантић Пиља и Дуња Симоновић Братић.

Уздржан је био представник Грчке у том политичком одбору.

Гласању о овом питању претходио је извештај известиоца ПССЕ за тзв. Косово Доре Бакојани, која је од Приштине тражила да испуни три услова, од којих је испуњен само један – враћање имовине манастиру Високи Дечани.

Коначну реч о томе да ли ће Косово постати члан Савета Европе даће Комитет министара СЕ.

„Након расправе у којој смо учетвовали и изнели своје ставове, а то је да Косово није држава, никада неће бити, и да је КиМ саставни део Србије, да се на КиМ крше људска права, да су погазили међународно право и да нису испуњена сва три услова које је Бакојани навела пре две недеље, иста је окончана тако што је извештај усвојен са 31 гласом ‘за'“, изјавила је за Косово онлајн Биљана Пантић Пиља, шефица српске делегације у ПССЕ.

Председница привремених приштинских институција Вјоса Османи објавила је да је извештај усвојен и да је остала још само једна степеница до пуног чланства.

„Наставићемо да радимо са савезницима како бисмо осигурали да сви наши грађани добију прави приступ инструментима СЕ кроз пуноправно чланство“, навела је Османијева.

Како се наводи у званичном саопштењу, „чланство у Савету Европе би убрзало замах за Косово да настави да напредује у јачању људских права, демократије и владавине права“.

Пише да би Приштина требало да побољша и заштити права мањинских заједница и да негује „климу погодну за поверење, помирење и инклузију“.

Као „велики искорак“ наводи се спровођење одлуке Уставног суда у случају манастира Високи Дечани, додајући да би оснивање Заједнице српских општина требало да буде „пост-приступна“ обавеза за „Косово“ и да се експропријација спроводи уз поштовање закона и у „пуној сагласности са Ахтисаријевим планом“.

Констатовано је погоршање безбедносне ситуације у општинама на северу КиМ и указано да је ризик од отвореног насиља сувише реалан, те да безбедност зависи од заштите права српске заједнице и деескалације тензија као и нормализације односа Београда и Приштине.

Признају се „околности без преседана“ по питању захтева за чланство Косова, с обзиром на то да део држава чланица Савета Европе не признаје „Косово“ као државу, Комитет је позвао на „дипломатију, дијалог и компромис“, и позвао Комитет министра да осигура да чланство „Косова“ буде „без прејудицирања ставова појединих држава чланица у погледу државности ‘Косова'“.

Посебан вид лицемерја је што се на крају текста наводи да је Косово означено звездицом у складу да Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН иако чланице Савета Европе могу бити само суверене државе.