Priština radi na formiranju vojske, kupuje dronove i oklopna vozila
Očekuje se da će Kosovo sa populacijom od 1,5 miliona stanovnika, imati više od 7.500 aktivnih i rezervnih vojnika, kao i policijske snage od oko 9.000 pripadnika budući da su Kosovske bezbednosne snage u procesu transformacije u vojsku. Proces transformacije KBS-a je započet 2018. i trebalo bi da bude okončan 2028. godine, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Sjedinjene Američke Države su od početka podržavale transformaciju KBS u vojsku, ali ne i NATO, koji insistira da se KBS drži svojih prvobitnih zadataka, kao što su reagovanje na krize ili civilna zaštita.
Kosovsko Ministarstvo odbrane potvrdilo je za RSE da je „sve oružje koje je Kosovo kupilo u poslednje četiri godine u skladu sa NATO standardima. Uglavnom je reč o oružju kupljenom od Sjedinjenih Država, Turske, Nemačke i drugih zemalja“.
Portparolka Ljiridona Gaši ne otkriva koliko je ove godine potrošeno na naoružanje, ali naglašava da je vlada Aljbina Kurtija uložila „mnogo puta više“ nego one u prošlosti.
U septembru su KBS dobile dron kupljen od Sjedinjenih Država – model RQ-20 Puma LE.
U avgustu su KSB opremljene i oklopnim vozilima, kupljenim od Sjedinjenih Država. Prošle godine je podnet zahtev za kupovinu još 200 protivtenkovskih raketa „Džavelin“ i sada je u procesu plaćanja.
Kosovo je takođe kupilo flotu turskih dronova, Bajraktar, 2023. Godine što je potvrdio i Aljbin Kurti.
Vojna vozila marke Hamvi su 2018. godine stigla na Kosovo iz SAD. Kosovska vlada je u to vreme potpisala ugovor sa američkom kompanijom AM General za kupovinu 51 vozila ovog tipa.
Dve godine kasnije, Kosovo je kupilo druga vojna vozila od SAD, dok je 2021. godine vlada SAD donirala Kosovu 55 oklopnih bezbednosnih vozila (ASV).
Vlada u Prištini je poslednjih godina povećala budžet za sektor odbrane – ove godine je dostigao 207,8 miliona evra.
KBS kontinuirano trenira u američkim i evropskim bazama, a takođe učestvuje u multinacionalnim vežbama kao što je „Defender Evropa“.
Krajem prošle godine takođe je potpisan sporazum sa Turskom o izgradnji svoje prve fabrike municije na Kosovu.
Iz Ministarstva odbrane poručuju da se očekuje da će biti operativna „u roku od dve godine“. U međuvremenu, u vezi sa vojnom saradnjom najavljenom u martu između Kosova, Albanije i Hrvatske, dodaje se da se „trenutno pravi zajednički plan aktivnosti“.
Bivši albanski ministar odbrane Fatmir Mediju predlaže stvaranje zajedničkih vojnih kapaciteta.
„Jedini način da se suprotstavimo ovoj vrsti političke agresije od strane Srbije u saradnji sa Kinom i Rusijom jeste izgradnja tri važna elementa: vojno odvraćanje zemalja NATO-a u regionu Balkana, političko odvraćanje za zajedničku analizu bezbednosnih pitanja i ekonomsko odvraćanje. Ova dva elementa su međusobno povezana“, rekao je Mediju.
Pozivajući se na iskustvo baltičkih zemalja, Mediju ceni inicijativu Albanije, Kosova i Hrvatske za odbrambenu saradnju, sa nadom da će se ona podići na napredniji nivo.
Albansko Ministarstvo odbrane, koje je bilo domaćin ceremonije potpisivanja sporazuma, najavilo je da će u septembru 2025. godine vodič, koji je u završnoj fazi razvoja, biti predstavljen ministarstvima Albanije, Kosova i Hrvatske na odobrenje.
Deklaracija koju su potpisali vršilac dužnosti ministra odbrane Kosova Ejup Maćedonci, ministar odbrane Albanije Piro Vengu i ministar odbrane Hrvatske Ivan Anušić, navela je četiri tačke saradnje:
Unapređenje odbrambenih sposobnosti i saradnje u relevantnim industrijama;
Povećanje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuku i vojne vežbe;
Reagovanje na hibridne pretnje i jačanje otpornosti;
Puna podrška evroatlantskim integracijama.
Sticanje odbrambenih kapaciteta je prva obaveza iz deklaracije. Prema rečima Maćedoncija, cilj je da se napravi jedinstvena porudžbina, umesto tri odvojene porudžbine za svaku od zemalja poručioca oružja.
„Na primer, za sistem [naoružanja], za koji su sve tri zemlje zainteresovane da kupe od SAD, trebalo bi da naručimo kao jednu kupovinu, koristeći zakonodavstvo svake zemlje, ali količinu i vreme isporuke treba odrediti zajednički, jer kada kupite više od SAD, to košta manje i brže stiže“, izjavio je Maćedondži.
(RSE)
