Jannah Theme License is not validated, Go to the theme options page to validate the license, You need a single license for each domain name.

Приштина ради на формирању војске, купује дронове и оклопна возила

Очекује се да ће Косово са популацијом од 1,5 милиона становника, имати више од 7.500 активних и резервних војника, као и полицијске снаге од око 9.000 припадника  будући да су Косовске безбедносне снаге у процесу трансформације у војску. Процес трансформације КБС-а је започет 2018. и требало би да буде окончан 2028. године, преноси Радио Слободна Европа.

Сједињене Америчке Државе су од почетка подржавале трансформацију КБС у војску, али не и НАТО, који инсистира да се КБС држи својих првобитних задатака, као што су реаговање на кризе или цивилна заштита.

Косовско Министарство одбране потврдило је за РСЕ да је „све оружје које је Косово купило у последње четири године у складу са НАТО стандардима. Углавном је реч о оружју купљеном од Сједињених Држава, Турске, Немачке и других земаља“.

Портпаролка Љиридона Гаши не открива колико је ове године потрошено на наоружање, али наглашава да је влада Аљбина Куртија уложила „много пута више“ него оне у прошлости.

У септембру су КБС добиле дрон купљен од Сједињених Држава – модел RQ-20 Puma LE.

У августу су КСБ опремљене и оклопним возилима, купљеним од Сједињених Држава. Прошле године је поднет захтев за куповину још 200 противтенковских ракета „Џавелин“ и сада је у процесу плаћања.

Косово је такође купило флоту турских дронова, Бајрактар, 2023. Године што је потврдио и Аљбин Курти.

Војна возила марке Хамви су 2018. године стигла на Косово из САД. Косовска влада је у то време потписала уговор са америчком компанијом AM General за куповину 51 возила овог типа.

Две године касније, Косово је купило друга војна возила од САД, док је 2021. године влада САД донирала Косову 55 оклопних безбедносних возила (ASV).

Влада у Приштини је последњих година повећала буџет за сектор одбране – ове године је достигао 207,8 милиона евра.

КБС континуирано тренира у америчким и европским базама, а такође учествује у мултинационалним вежбама као што је „Дефендер Европа“.

Крајем прошле године такође је потписан споразум са Турском о изградњи своје прве фабрике муниције на Косову.

Из Министарства одбране поручују да се очекује да ће бити оперативна „у року од две године“. У међувремену, у вези са војном сарадњом најављеном у марту између Косова, Албаније и Хрватске, додаје се да се „тренутно прави заједнички план активности“.

Бивши албански министар одбране Фатмир Медију предлаже стварање заједничких војних капацитета.

„Једини начин да се супротставимо овој врсти политичке агресије од стране Србије у сарадњи са Кином и Русијом јесте изградња три важна елемента: војно одвраћање земаља НАТО-а у региону Балкана, политичко одвраћање за заједничку анализу безбедносних питања и економско одвраћање. Ова два елемента су међусобно повезана“, рекао је Медију.

Позивајући се на искуство балтичких земаља, Медију цени иницијативу Албаније, Косова и Хрватске за одбрамбену сарадњу, са надом да ће се она подићи на напреднији ниво.

Албанско Министарство одбране, које је било домаћин церемоније потписивања споразума, најавило је да ће у септембру 2025. године водич, који је у завршној фази развоја, бити представљен министарствима Албаније, Косова и Хрватске на одобрење.

Декларација коју су потписали вршилац дужности министра одбране Косова Ејуп Маћедонци, министар одбране Албаније Пиро Венгу и министар одбране Хрватске Иван Анушић, навела је четири тачке сарадње:

Унапређење одбрамбених способности и сарадње у релевантним индустријама;

Повећање интероперабилности кроз образовање, обуку и војне вежбе;

Реаговање на хибридне претње и јачање отпорности;

Пуна подршка евроатлантским интеграцијама.

Стицање одбрамбених капацитета је прва обавеза из декларације. Према речима Маћедонција, циљ је да се направи јединствена поруџбина, уместо три одвојене поруџбине за сваку од земаља поручиоца оружја.

„На пример, за систем [наоружања], за који су све три земље заинтересоване да купе од САД, требало би да наручимо као једну куповину, користећи законодавство сваке земље, али количину и време испоруке треба одредити заједнички, јер када купите више од САД, то кошта мање и брже стиже“, изјавио је Маћедонџи.

(РСЕ)

Повезани чланци

Back to top button