Rođenje svetog Jovana – Ivanjdan
U završnici Petropavlovskog posta, proslavlja se jedno od tri najvažnija rođendana u Crkvi – rođenje svetog Jovana-Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg. Rođenju ovog svetitelja posvećen je današnji veliki praznik – Ivanjdan.
Nijedan svetitelj nema toliko puta spomen u godini – obeležava se Rođenje, Usekovanje, Sabor, Tri Obretenja Svetog Jovana čije se ime vezuje za krštenje Isusa Hrista na reci Jordanu i sve događaje koji su tog dana označili početak novog zaveta i propovedi hrišćanske vere.
Jedini je, od svih velikih proroka koji su propovedali Hristov dolazak, video Spasitelja.
Preteča Gospodnji, sveti Jovan Krstitelj, rođen je šest meseci pre začeća Sina Božijeg, Isusa Hrista. Roditelji njegovi, prvosveštenik Zaharija i majka Jelisaveta, bili su pobožni i blagočestivi ljudi. Ostarivši, dugo su molili Boga da im podari dete. Prezreni od ljudi, uporni u svojoj molitvi, izmoliše od Boga željeno dete. Tu radosnu vest objavi svešteniku Zahariji arhangel Božiji Gavril. I rodi starica Jelisaveta sina – proroka, svetog Jovana, Preteču Gospodnjeg.
Čudan je Jovan bio još od svog rođenja. Osmi dan, po rođenju dođoše srodnici i prijatelji da obrežu dete i da mu ime nadenu. A otac njegov, Zaharija, koji posta nem kada saznade da će žena njegova roditi sina, napisa na jednoj dasci ime njegovo – Jovan i tog trenutka progovori. Hristoborni car Irod, koji vladaše u to vreme, kada saznade da se rodio prorok Sveti Jovan, naredi da se pobiju sva novorođena deca u Vitlejemu i sam Jovan, ali majka Jelisaveta uspe sa svojim čedom da pobegne u pustinju, gde posle nekog vremena i umre, a mali Jovan ostade sam na staranje Bogu i anđelima Božijim. U pustinji je ostao sve do onog trenutka kada je dobio znak od Boga da je vreme da prethodi i najavi dolazak Hristov.
Današnji praznik zove se još i Igritelj, jer se veruje da sunce ovoga jutra igra na nebu. Naziva se i Biljober, jer su, veruje se, bilje i trave danas posebno lekovite.
Po običajnom kalendaru, pletu se venci od ivanjskog cveća u koji se stavlja beli luk da kuću čuva od groma.
Čak i voda dobija posebnu moć.
U mnogim krajevima, pale se ivanjske vatre, oko kojih se nekada igralo i pevalo.
Prema običajnom kalendaru, tri dana pre i tri dana posle praznika, ne ulazi se u vinograd.
Kaže se da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Praznik uvek pada u vreme Petropavlovskog posta, pa se ovog dana ne mrsi. Ponegde se organizuju i vašari.
