„Rusi, Kosmet i vreme“, zbornik sećanja savremenika i potomaka ruskih migranata

„Rusi Kosmet i vreme„ knjiga Radmile Todić Vulićević posle promocije u Ruskom Domu u Beogradu, Nišu, Kosovskoj Mitrovici predstavljena je čitaocima u Gračanici u galeriji Doma kulture.

Publicista i pisac Radmila Todić Vulićević vredno je radila, sakupljala i zapisivala priče o ljudima, događajima, gradovima ostavljjući nam u amanet svedočanstva o jednom vremenu. Posle zapisa o staroj Prištini, njenim sokacima, baštama, zanatlijama i ljudima kojih više nema ali i Prištinskoj gimnaziji njenim profesorima i đacima Todić Vulićević je odlučila da od zaborava sačuva Ruse koji su na Kosovo i Metohiju došli po izbijanju Oktobarske revolucije, tu živeli, formirali porodice ali i ostavili dragoceni trag.

Priče o Rusima – belogradejcima do nje su stigle još dok je radila na knjizi „Veliki odmor“ saznavši da je među profesorima u prištinskoj Gimnaziji bilo Rusa. Tekst najboljeg poznavaoca bele ruske migracije u našoj zemlji Alekseja Arsenjeva o Rusima na Kosovu i Metohiji bio je polazna tačka. Tragom tog dokumenata pronalazila je potomke belogardejaca u Peći i Kosovskoj Mitrovici, Prizrenu. Putevi saznanja su se otvarali, a autorka je u spisak postojeći pridodala i nova imana. Priče o njihovim sudbinama sakupila je u knjizi „Rusi, Kosmet i vreme“ koja je, kako je rečeno na promociji, dragocen izvor i polazna litaratura za sve buduće radove na temu ruskog prisustva na KiM.

 „ Ja nisma naučnik i nisam imala tendencije da moje pisanje bude nauka ali sticajem okolnosti knjiga je postala literatura za naučnike. Ono čega ima zapisanog i u literaturi lako je pronaći ali ja sam želela da za buduće generacije sačuvam sećanja naši starih i mudrih Rusa, bila sam vođena tom idejom i mišlju“, rekla ja autorka Radmila Todić Vulićević .  

Knjiga je zbornik sentimentalnih priča o Rusima i našem odnosu prema njima, kaže Živojin Rakočević, književnik i direktor gračaničkog Doma kulture.

„Ako smo negde možda uspeli da povratimo sve ono što smo izgubili u Prvom svetskom ratu, onda smo to povratili u velikoj ruskoj emigraciji koja je po izbijanju Oktobarske revoluciej došla u našu zemlju. Među njima su bili inženjeri, nastavnici, doktori, veterinari, rudari, monasi. Knjiga je galerija likova koje Radmila vešto slika prenoseći nam detalje iz njihovih života, tako ih čuvajući od zaborava“, rekao je Rakočević.

Istoričar Aleksandar Gudžić primetio je da srpska istoriografija nije dala odgovore na pitanje šta mi znamo o belogardejcima i Rusima koji su nakon oktobarske revolucije 1921. godine došli na Kosovo i Metohiju.

„Mi nemamo odgovor na to koji je njihov doprinos u razvoju ovog, vekovima zaostalog područja koje je bilo deo osmanskog šerijatskog carstva, najzaostalijeg dela Evrope krajem 19 i početkom 20 veka. Niko se ozbiljnije nije bavio ruskom migracijom na prostoru Kosova i Metohije ili ako su se i bavili to su radili parcijalno, sve dok Ramila Todić Vulićević nije napisala knjigu „Rusi, Kosmet i vreme“, rekao je Gudžić.

Na Kosovu i Metohiji Rusi po doalasku postaju graditelji „naših života“, u pravom smislu te reči. Među njima je bilo arhitekata, profesora, lekara, oficira carkse vojske iz plemićkih porodica i svi su bili vrlo obrazovani, govorili i po nekoliko stranih jezika“, otkriva Todić Vulićević.  

U knjizi „Rusi, Kosmet i vreme“, ona nas slikovito upoznaje sa porodicom geometra Lava Šestoperova koji je učestvovao u izgradnji brane na Gračaničkom jezeru. Bio je oženjen srpkinjom, a umesto miraza od svoje supruge zahtevao je samo jedno – da deca i ona u kući govore ruski jezik.  Arihtekte Boris Pozdnjekov i Nikolaj Denisenko aktivno su učestvovale u izradi prvog urbanističkog plana Prištine, zgrade bioskopa „Omadina“, Narodnog pozorišta,  Građevinskog preduzeća „Ramiz Sadiku“, Filozofskog fakulteta. Svi, za ono vreme kapitalni projekti, deonica pruge od Prištine do Kuršumlije, put Peć – Anrijevica preko Čakora, te za  Makedoniju preko Šar – planine delo su ruskih inženjera. Prva direktorka stare bolnice u Prištni bila je Ruskinja. U  Gimnaziji kao i u ostalim školama širom Kosova i Metohije bili su angažovani Rusi kao iskusni predavači matematike, fizike, astronomije i jezika.

U ono vreme kada je veliki broj građana bio nepismen dolazak toliko ljudi sa visokim obrazovanjem bio je doprinos sredini u koju su došli. Među njima je bilo i arhitekti koji su projektovali pravoslavne hramove.

„Belogardejci preterani iz svoje zemlje ovde su dočekani s ljubavlju, a oni su u znak blagodarnosti odgovorili tako što su sve najbolje što su posedovali dali našoj državi“, rekao je direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković.

„Senima onih koji su gradili naše živote i koji su nas učili i lečili duboko se klanjamo, a naša zahvalnost je večna“, naglasila je Todić Vulićević dodajući da su uzaludni pokušaji onih koji bi da „prikriju ili opovrgnu ovaj deo naše prošlosti“.

I. Miljković