Са Косова и Метохије одлазе и млади Срби и Албанци

У потрази за послом али и бољим условима живота општине Косовкса Каменица, Ранилуг, последњих година је напустио је велики број младих, наводе представници локалне власти и цивилног сектора из овог краја.  

Ситуација је идентична и у осталим деловима Косовског Поморавља, али и у у локалним самоуправама са српском већином на цетралном Косову (Клокот, Ново Брдо, Грачаница и Штрпце), наводе из Организације Комуникација за развој друштва (ЦСД) из Грачанице која је 2019. године радила истраживање на ову тему. Од тада до данас ништа се није променило на боље.  Истог су мишљења и представници цивилног сектора у овим срединама.

Први разлог због чега се млади одлучују на одлазак је немогућност да дођу до посла, потврђује Зоран Станковић из Центра за друштвену афирмацију младих из Ранилуга. 

„По питању одласка младих, мислим да се општина Ранилуг не разликује од осталих општина на Косову, тачно је да многи одавде желе да наставе свој живот на неком другом месту који ће им омогућити запослење посао у смислу неке егзистенције у будућности“, каже Станковић.

Оцењује да је отварање радних места условљено друштвено политичком ситуацијом, а да без јасне стратегије економског развоја у свим срединама нема решења за заустављање одласка младих са ових простора.

„Надам се да ће будућа влада имати више разумевања за људе који желе да живе на овим просторима те да ће својим деловањем спречити одлазак младих. Треба да постоји јасна стратегија и да се више води рачуна о младима“, наглашава Станковић.

Истиче да млади од друштва очекују конкретне одговоре, желе да њихова реч и разлози незадовољства најзад чују.

„Нестабилна политичка ситуације са изгледима да неће бити боље ни у наредном периоду, неизвесност шта ће бити сутра и непостојање јасне перспективе терају младе да потраже себи боље место за живот“, каже Станковић.

Ништа боља ситуација није ни у Општини Партеш. Села Партеш, Пасјане и Доња Будрига предњаче по броју младих који су трбухом за крухом отишли у иностранство. Највише у Швајцарску, Норвешку, Холандију, а у последње време и Луксембург.

„Млади стално одлазе, првенствено због посла, али и из других разлога. У Партешу и околини не постоје никаква културна, спортска или било каква друга дешавања која би заокупила пажњу младих. Такође, присутна је и дубока социјална и политичка подељеност. Проблематично је што представници власти немају интересовања и енергије за прављење озбиљне стратегије и решавање проблема које имају млади из овог краја“, тврди Никола Васић, председник Хуманитарне Организације Косовско Поморавље.

Беспарица, немогућност запошљавања и неизвесност не погађају само младе Србе већ и Албанце. Очити пример за то је Општина Каменица. Према последњем попису становништва из 2011. године на територији ове локалне самоуправе живело је близу 37.000 становника, а данас је тај број пао испод 30.190, потврђено нам је из општинских извора.  

„На нашу велику жалост из наше општине одлазе и Срби и Албанци, то је наша реалност и велики проблем“ каже заменик градоначелника Каменице Бојан Стаменковић и додаје:

„Ми као општина можемо да понудимо помоћ у виду грантова за покретање пољопривредног или индивидуалног бизниса“, али све је то недовољно. Ово је проблем који је већ годинама присутан и који захтева темељан приступ и брзо реаговање“, каже Стаменковић.

Да постоји тиха миграција мањинских заједница јужно од Ибра доказује и истоимено истраживање из 2019. године које је у сарадњи са Косовском фондацијом за отворено друштво (КФОС) урадио ЦСД. Резултати истраживања су према речима директора ове невладине организације, Ивана Николића, катастрофални.

„Генерално на најопштије питање: да ли планирате да напустите Косово? близу 70 посто младих људи је рекло да би напустили Косово. Разлози су углавном различити, али иако је прошло пуно година од комфликта,47,89 % испитаних као примарни разлог због чега би се иселило наводи недостатак безбедности. Касније се као разлози наводе квалитет живота 28%, економска несигурност, незапосленост итд…“ каже Николић.

Млади под бољим квалитетом живота подразумевају више друштвених догађаја, мирнији и нормалнији живот. Николић каже да су у току испитивања увек правили паралелу са животом њихових вршњака у Србији.

Николић наводи да је разочаравајућа чињеница да чак три четвртине младих планира или размишља да се исели са Косова, док две трећине њих то планира да уради трајно. Додаје да је 20 посто испитаника предузимало конкретне кораке за исељавање.

Резултати истраживања готово да су идентични за сваку од шест општина са српском већином јужно од Ибра, наводе из ЦСД-а.

И. Миљковић

Повезани чланци

Back to top button