Симонида – девојчица са фреске, петогодишња невеста и српска краљица

Имала је само пет година када је постала залог за мир између две моћне државе. Симонида, византијска принцеза и српска краљица, ушла је у историју као једна од најтужнијих фигура средњег века и симбол жртве династичке политике, уништеног детињства и неуништиве лепоте.

Рођена око 1294. године у Константинопољу, Симонида је била ћерка византијског цара Андроника II Палеолога и царице Ирине од Монферата.

Име је добила по необичном византијском обичају. Током порођаја палиле су се свеће пред иконама апостола, а она је названа по Св. Петру (библијски Симон), пред чијом је иконом свећа последња догорела. Легенда каже да 40 година након њеног рођења у Византији нико није смео да девојчицама даје то име.

Крајем 13. века српски краљ Милутин (владао 1282–1321) он је територију српске државе приширио у Македонији, освајајући Скопље, Прилеп, Штип и друге византијске области.

У средњем веку бракови међу владарским породицама били су једно од најважнијих дипломатских оружја. Ћерке царева и краљева често нису имале право да бирају своју судбину.

Simonida: Vizantijska princeza i srpska kraljica tužne sudbine

(Наш портал)