Споразум о несталим, киднапованим и расељеним лицима: Има ли правде за жртве рата?

Шефови делегација Србије и Косова задужени за питања несталих Вељко Одаловић и Ибрахим Маколи као и извршна директорка Фонда за хуманитарно право у Београду Ивана Жанић коментарисали су ефикасност сарадње Приштине и Београда на плану киднапованих и несталих лица и то шта је кочи коначно решавање судбина више од 1 600 несталих.  

Нерашавање питања несталих током рата одржава се и на унутрашње прилике, али и на међуетничке односе, и укупне односе Приштине и Београда, изјавио је у емисији Споразум Ибрахим Маколи, шеф делегације Косова у дијалогу задужен за питање несталих.

Од 2004. године, када је основана Радна група за нестала лица у чијем су саставу делегације Приштине и Београда, под руководством Међународног комитета Црвеног крста, ово питање се опак третирано на одговарајући начин.

„ Сви они који су учествовали у ратном злочину, злочину против човечности, а који спада у домен несталих, треба да се суоче са правдом, јер ћемо на тај начин дати допринос у два смера: под један – да чланови породица сазнају о својим најмилијима, а под два – да се санкционишу сви они који су одговорни за ову категорију, за ову трагедију која се десила“, рекао је Маколи.

Шеф делегације Србије задужен за питања несталих Вељко Одаловић подсећа да је Радна група Београда и Приштине, кроз интензивне контакте, успела да реши више од 1.700 случајева несталих лица, без обзира на велике изазове.

„Није реч само о 1 638 особа који се и данас воде као нестале, него о десетинама хиљада људи који су најдиректније погођени тим проблемом: породице, комшије, пријатељи, сви људи који о том питању размишљају и са хуманитарног и са цивилизацијског аспекта“, нагласио је Одаловић.

Директорка Фонда за хуманитарно право у Београду Ивана Жанић упозорава да је питање несталих једно од најполитизованијих питања на простору бивше Југославије, а посебно у односима између Београда и Приштине.

„Када се говори о несталима, говоримо о животима тих људи, њиховим судбинама, а то афектира читаве њихове породице, али и њихове заједнице. И онда имате политичаре који се појаве на неким значајним догађајима у држави и одједном се сете несталих и како је породицама тешко, а тешко је и њима политичарима што тих људи нема, а заправо они ту трагичну судбину користе да би добили неке политичке поене, што је у најмању руку некоректно и ружно“, казала је Жанић.

У емисији су објављени и резулатати фејсбук анкете. На питање: „Да ли ће проналажење и идентификација несталих особа позитивно утицати на односе Приштине и Београда?“, већина саговорника или око 70 одсто мисли да хоће, док око 30 процената испитаника сматра супротно.