Sporazum o nestalim, kidnapovanim i raseljenim licima: Ima li pravde za žrtve rata?

Šefovi delegacija Srbije i Kosova zaduženi za pitanja nestalih Veljko Odalović i Ibrahim Makoli kao i izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo u Beogradu Ivana Žanić komentarisali su efikasnost saradnje Prištine i Beograda na planu kidnapovanih i nestalih lica i to šta je koči konačno rešavanje sudbina više od 1 600 nestalih.  

Nerašavanje pitanja nestalih tokom rata održava se i na unutrašnje prilike, ali i na međuetničke odnose, i ukupne odnose Prištine i Beograda, izjavio je u emisiji Sporazum Ibrahim Makoli, šef delegacije Kosova u dijalogu zadužen za pitanje nestalih.

Od 2004. godine, kada je osnovana Radna grupa za nestala lica u čijem su sastavu delegacije Prištine i Beograda, pod rukovodstvom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, ovo pitanje se opak tretirano na odgovarajući način.

„ Svi oni koji su učestvovali u ratnom zločinu, zločinu protiv čovečnosti, a koji spada u domen nestalih, treba da se suoče sa pravdom, jer ćemo na taj način dati doprinos u dva smera: pod jedan – da članovi porodica saznaju o svojim najmilijima, a pod dva – da se sankcionišu svi oni koji su odgovorni za ovu kategoriju, za ovu tragediju koja se desila“, rekao je Makoli.

Šef delegacije Srbije zadužen za pitanja nestalih Veljko Odalović podseća da je Radna grupa Beograda i Prištine, kroz intenzivne kontakte, uspela da reši više od 1.700 slučajeva nestalih lica, bez obzira na velike izazove.

„Nije reč samo o 1 638 osoba koji se i danas vode kao nestale, nego o desetinama hiljada ljudi koji su najdirektnije pogođeni tim problemom: porodice, komšije, prijatelji, svi ljudi koji o tom pitanju razmišljaju i sa humanitarnog i sa civilizacijskog aspekta“, naglasio je Odalović.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo u Beogradu Ivana Žanić upozorava da je pitanje nestalih jedno od najpolitizovanijih pitanja na prostoru bivše Jugoslavije, a posebno u odnosima između Beograda i Prištine.

„Kada se govori o nestalima, govorimo o životima tih ljudi, njihovim sudbinama, a to afektira čitave njihove porodice, ali i njihove zajednice. I onda imate političare koji se pojave na nekim značajnim događajima u državi i odjednom se sete nestalih i kako je porodicama teško, a teško je i njima političarima što tih ljudi nema, a zapravo oni tu tragičnu sudbinu koriste da bi dobili neke političke poene, što je u najmanju ruku nekorektno i ružno“, kazala je Žanić.

U emisiji su objavljeni i rezulatati fejsbuk ankete. Na pitanje: „Da li će pronalaženje i identifikacija nestalih osoba pozitivno uticati na odnose Prištine i Beograda?“, većina sagovornika ili oko 70 odsto misli da hoće, dok oko 30 procenata ispitanika smatra suprotno.