Sveti vrači Kozma i Damjan hramovna slava manastira Zočište

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Sveti mučenici i besrebrenici Kozma i Damjan. U crkvenom kalendaru ubeležen je podebljanim slovom, a posvećen je dvojici svetih vračeva (lekara), besrebrenika i čudotvorca.

Sveti Vrači su hramovna slava manastira Zočište kod Orahovca gde se čuva i delić moštiju dvojice svetitelja. Veliki broj vernika sa svih strana Kosova i Metohije ali i uže Srije i Crne Gore okupiće se danas u ovom manstiru na bogosluženju. Crkvu u Zočištu su 1999. godine do temelja srušili i minirali albanski ekstremisti ali je ona iznovi izgrađnjena i 2007. godine je osveštana nakon čega je u njoj obnovljen monaški i liturgijski život.

Sveti Vrači su i seoska i hramovna slava Krajišta, sela u okolini Lipljana, u kome danas ne živi ni jedan Srbin. Srbi su iz ovog mesta proterani 1999. godine, a crkva je oštećena. Pre nekoliko godina meštani su se organizovali očistili hram, crkveno dvorište i groblje i ovde se redovno okupljaju za praznik Svetih Vrača. Grupa Albanaca iz Krajišta prošle godine je sa razglasa pustala pesme u kojima se veliča OVK ometajući tako liturgiju koja se održavala u crkvi.

Kozma i Damjan su bili braća rodom iz Rima. Kao deca su kršteni i u hrišćanskom duhu vaspitani. Imali su veliku blagodat od Boga da leče ljude i životinje od svake bolesti i muke, obično polaganjem ruku na njih. Zauzvrat nisu tražili nikakvu nagradu, samo su zahtevali od bolesnika da veruju u Isusa Hrista.

– No pored blagodati isceljivanja oni činjahu dobra ljudima i izdašnim davanjem. Jer imajući veliko imanje, koje im preko roditelja beše ostalo od predaka, oni ga prodavahu i razdavahu ništima i nevoljnima; hranjahu gladne, i odevahu nage, i ukazivahu svaku milost i milosrđe bednima i oskudnima, A kada isceljivahu bolne, oni im govorahu ovako: “Mi samo polažemo ruke na vas, i ništa ne možemo učiniti svojom silom, nego sve vrši svemoguća sila jedinog istinitog Boga i Gospoda Isusa Hrista; ako poverujete u Njega nesumnjalački, odmah ćete ozdraviti”. – I bolesnici, verujući, dobijahu ozdravljenje. Na taj način svakodnevno mnogi, odvraćajući se od idolopokloničkog bezbožja, pristupahu Hristu.

U to vreme u Rimu je carovao car Karin. Gonitelji hrišćanstva su pred njega dovali svetu braću okovanu u lance i, posle dugog ispitivanja, car im je naredio da se odreknu vere u Isusa Hrista i prinesu žrtve rimskim bogovima. Međutim, Kozma i Damjan nisu poslušali cara i savetovali ga da on prizna „jedinoga istinitoga Boga”, rečima: „Naš Bog nije stvoren, no On je Stvoritelj svega, a tvoji su bogovi izmišljotine ljudske i delo ruku umetnika. I kad ne bi bilo umetnika da vam naprave bogove, vi se ne bi imali kome klanjati.”

– Ne vređajte večne bogove, reče Karin, nego bolje prinesite im žrtve i poklonite im se, ako ne želite da budete stavljeni na muke. – Sluge Hristove, ispunivši se Duha Svetoga, rekoše: Budi posramljen sa bogovima tvojim, Karine! Pošto se um tvoj odvraća od svagda postojećeg i vavek živećeg Boga i obraća se k bezosećajnim i nikada ne živevšim idolima, to radi posramljenja tvog, i da bi svojim vlastitim iskustvom saznao da je Bog naš svemoguć, neka se lice tvoje posuvrati na telu tvom i sa svoga mesta okrene na suprotnu stranu! Kada svetitelji to izrekoše, odmah se Karinu izmeni lice i šija mu se posuvrati, te mu se lice obrete na plećima i on ne mogaše okrenuti vrat svoj, niti mu ko mogaše pomoći. I tako seđaše Karin na prestolu sa posuvraćenim vratom i licem. Međutim narod, posmatrajući to, gromoglasno vikaše: Velik je Bog hrišćanski i nema drugog Boga osim Njega!

Car je napokon izjavio svoju veru u Isusa, njegov vrat se ispravi i lice vrati u pređašnje stanje, te on zahvali Bogu i pusti braću.

Oni se vratiše u svoje selo da leče ljude iz okolnih mesta i propovedaju hrišćanstvo. Na dobrom glasu koji se za njima čuo pozavideo im je na slavi jedan lekar, negdašnji učitelj njihov i, pod izgovorom da beru lekovite trave, izveo ih u planinu i ubio kamenjem 284. godine, a njihova tela sakrio kod potoka.