Свети врачи Козма и Дамјан храмовна слава манастира Зочиште
Српска православна црква данас обележава празник Свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан. У црквеном календару убележен је подебљаним словом, а посвећен је двојици светих врачева (лекара), бесребреника и чудотворца.
Свети Врачи су храмовна слава манастира Зочиште код Ораховца где се чува и делић моштију двојице светитеља. Велики број верника са свих страна Косова и Метохије али и уже Срије и Црне Горе окупиће се данас у овом манстиру на богослужењу. Цркву у Зочишту су 1999. године до темеља срушили и минирали албански екстремисти али је она изнови изграђњена и 2007. године је освештана након чега је у њој обновљен монашки и литургијски живот.
Свети Врачи су и сеоска и храмовна слава Крајишта, села у околини Липљана, у коме данас не живи ни један Србин. Срби су из овог места протерани 1999. године, а црква је оштећена. Пре неколико година мештани су се организовали очистили храм, црквено двориште и гробље и овде се редовно окупљају за празник Светих Врача. Група Албанаца из Крајишта прошле године је са разгласа пустала песме у којима се велича ОВК ометајући тако литургију која се одржавала у цркви.
Козма и Дамјан су били браћа родом из Рима. Као деца су крштени и у хришћанском духу васпитани. Имали су велику благодат од Бога да лече људе и животиње од сваке болести и муке, обично полагањем руку на њих. Заузврат нису тражили никакву награду, само су захтевали од болесника да верују у Исуса Христа.
– Но поред благодати исцељивања они чињаху добра људима и издашним давањем. Јер имајући велико имање, које им преко родитеља беше остало од предака, они га продаваху и раздаваху ништима и невољнима; храњаху гладне, и одеваху наге, и указиваху сваку милост и милосрђе беднима и оскуднима, А када исцељиваху болне, они им говораху овако: “Ми само полажемо руке на вас, и ништа не можемо учинити својом силом, него све врши свемогућа сила јединог истинитог Бога и Господа Исуса Христа; ако поверујете у Њега несумњалачки, одмах ћете оздравити”. – И болесници, верујући, добијаху оздрављење. На тај начин свакодневно многи, одвраћајући се од идолопоклоничког безбожја, приступаху Христу.
У то време у Риму је царовао цар Карин. Гонитељи хришћанства су пред њега довали свету браћу оковану у ланце и, после дугог испитивања, цар им је наредио да се одрекну вере у Исуса Христа и принесу жртве римским боговима. Међутим, Козма и Дамјан нису послушали цара и саветовали га да он призна „јединога истинитога Бога”, речима: „Наш Бог није створен, но Он је Створитељ свега, а твоји су богови измишљотине људске и дело руку уметника. И кад не би било уметника да вам направе богове, ви се не би имали коме клањати.”
– Не вређајте вечне богове, рече Карин, него боље принесите им жртве и поклоните им се, ако не желите да будете стављени на муке. – Слуге Христове, испунивши се Духа Светога, рекоше: Буди посрамљен са боговима твојим, Карине! Пошто се ум твој одвраћа од свагда постојећег и вавек живећег Бога и обраћа се к безосећајним и никада не живевшим идолима, то ради посрамљења твог, и да би својим властитим искуством сазнао да је Бог наш свемогућ, нека се лице твоје посуврати на телу твом и са свога места окрене на супротну страну! Када светитељи то изрекоше, одмах се Карину измени лице и шија му се посуврати, те му се лице обрете на плећима и он не могаше окренути врат свој, нити му ко могаше помоћи. И тако сеђаше Карин на престолу са посувраћеним вратом и лицем. Међутим народ, посматрајући то, громогласно викаше: Велик је Бог хришћански и нема другог Бога осим Њега!
Цар је напокон изјавио своју веру у Исуса, његов врат се исправи и лице врати у пређашње стање, те он захвали Богу и пусти браћу.
Они се вратише у своје село да лече људе из околних места и проповедају хришћанство. На добром гласу који се за њима чуо позавидео им је на слави један лекар, негдашњи учитељ њихов и, под изговором да беру лековите траве, извео их у планину и убио камењем 284. године, а њихова тела сакрио код потока.
