У месту рођења Светог Саве Срби обнављају Немањића гнездо

Крај старог, саборног, дворског Немањића храма ниче нови посвећен Светом Сави, градњу помажу и мештани и Срби из Америке који су за једно вече прикупили 56.000 долара.

Читавих осам векова од времена када је усред Старог Раса, на простору између Сопоћана, Петрове цркве крај Новог Пазара и Ђурђевих ступова на брду изнад града, Студенице под Голијом, ницала и расла прва српска држава, поред темеља старог храма, у Дежеви ниче нова богомоља. Срби обнављају Немањића гнездо.

На пар стотина метара од места где је по предању рођен Свети Сава, непосредно поред остатака саборне, дворске цркве Немањића, у току је изградња храма посвећеног Светом Сави, а поред храма градиће се и меморијални центар посвећен српском светитељу.

Градњу су под геслом „Срби сложно цркву граде“ пре десетак година почели мештани са тадашњим дежевским парохом протом Радославом Јанковићем.

Пројекат је урадио Завод за заштиту споменика културе у Краљеву, камен темељац 2012. године освештао је, уз благослов владике рашко-призренског Теодосија, владика тимочки Јустин.

Изградња цркве у Дежеви посвећенe Светом Сави при крају је.

Потребно је још да се изгради звонара, затим и други пратећи објекти будућег великог духовног центра у овом делу Србије.

Да би пројекат био приведен крају, појавила се, међутим, потреба да се реше имовински односи, односно, да Eпархија купи две парцеле у непосредној близини храма. На једној парцели је велика кућа преко пута саме цркве, друга парцела је са друге стране цркве и међа од те парцеле је буквално на улазу куће у којој живи дежевски парох, отац Иван Јеремић.

Кућа и парцеле недавно су оглашени на продају, Епархија није имала другог решења, затражена је помоћ добрих људи да својим прилозима омогуће да се имања откупе од власника.

Тако је у Чикагу пре три вечери под називом „За одбрану Косова, у славу Светог Саве“, у великој сали Културно-спортског центра „Никола Тесла“ при цркви Светог Николе, одржан донаторски скуп и на скупу је прикупљено 56.000 долара.

Скупу су присуствовали епископ рашко-призренски Теодосије и новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин.

Владика Теодосије, како је пренео „Србијан тајмс“ истакао је важност акције, подсетио да је Епархија рашко-призренска у претходних годину откупила три куће и имања поред три велике светиње на Косову и Метохији, између осталог и вајат покрај цркве Богородице Љевишке у Призрену.

После обраћања владике, Срби из Чикага и околине одазвали су се у великом броју позиву за помоћ.

Нови православни духовни центар у Рашкој области ниче усред Дежеве, на пет-шест километара од древне Петрове цркве из четвртог века, најстаријег споменика црквене архитектуре у Србији у којој је по православном обреду крштен Стефан Немања и крај које је 1196. године на чувеном сабору Немања предао престо сину, Стефану Првовенчаном. Нису далеко ни Ђурђеви ступови, једна од најзначајнијих Немањиних задужбина, ни Сопоћани ни Студеница.

У Дежеви, крај Дежевске реке, сваки камен и свака стопа су историја.

Негде у долини, близу саборног Немањића храма били су Немањића двори, стазама села ходали су Немањини синови Вукан, Стефан и Растко, овде су расли и други Немањићи – Радослав, Владислав, Урош, Драгутин и Милутин…

На сабору у Дежеви, крај саборне цркве, краљ Драгутин 1282. године одрекао се престола у корист свог брата Милутина.

Озбиљнија археолошка ископавања на левој страни Дежевске реке, недалеко од данашњег центра села кренула су 80-их година прошлог века. Откривени су зидови старе цркве са траговима живописа, некрополе са надгробним споменицима из 14 и 15 века.

Око Немањића цркве годинама и деценијама уназад, на Савиндан окупља се народ. Недалеко од цркве, у дежевском засеоку Мишчићи, на једном брегу на коме је, по предању била кућа у којој је рођен Свети Сава, као белег постављен је метални крст.

У међувремену многи су помогли градњу храма у Дежеви. Од овдашњих домаћина, па све до прилога из Швајцарске, Аустрије, Италије, Аустралије. Знатно је помогла и држава Србија.

Домаћини из Дежеве уверени су да би управо њихово село, некад центар српске државе, требало да буде место српског ходочашћа.

Јер, Дежева је веома важно место у Србији, у националном, државотворном, духовном, културном смислу.

(РТ Балкан – З. Шапоњић)

Повезани чланци

Back to top button