Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, dan predviđen za post, narod izbegava da jede bilo šta crveno

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetoga Jovana Krstitelja, to je dan kada je svetitelj stradao, a provodi se u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.

Današnji praznik je svrstan među slave, a podseća na smrt Svetoga Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog po naređenju cara Iroda Agripe, a po želji njegove žene Irodijade.

Po naređenju cara glava svetitelja je odsečena odnosno „usekovana“ i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu.

Učenici Jovanovi preko noći tajno su uzeli učiteljevo telo i sahranili ga u Sevastiji. Glava svetiteljeva, zakopana je posebno, na tajnom mestu. Kasnije je preneta u Jerusalim, a u vreme vizantijske carice Teodore čudotvorna Krstiteljeva glava preneta je u Carigrad.

Usekovanje glave uvek se obeležava na dan kada je osvećena crkva koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.

Danas se posti i bere lekovito bilje.

Crkva propisuje strogi post i uzdržavanje, narodni običajni kalendar zabranjuje i svu crvenu hranu, jer podseća na boju prolivene Krstiteljeve krvi.

U narodu se kaže i da je danas dobar dan za branje lekovitog bilja. U mnogim mestima održavaju se vašari, a na ovaj dan pre 105 godina rođen je blaženopočivši patrijarh Pavle.