Уснула мати Теоктиста, игуманија манастира Успења Пресвете Богородице у Ђаковици: У срцу носила кандило вере
Упокојила се мати Теоктиста! Тужна вест опхрвала је у понедељак увече најпре Србе родом из Ђаковице, где је ова храбра и пуна љубави монахиња била игуманија манастира Успења Пресвете Богородице и чувар српства у граду подно Паштрика и Проклетија, а потом и наше сународнике на КиМ као и широм централне Србије. Све који су о њој и њеним делима чули барем и две-три речи.
У манастирској цркви у Ђаковици, епископ рашко-призренски Теодосије служио је јуче ујутру литургију и мали помен игуманији. Како је саопштила епархија, мати Теоктиста (Полексија Кастратовић) својим духовним ликом, подвигом, љубављу, вером и молитвом оставила је неизбрисив траг у душама свих који су имали част да је упознају. Уписала се за време свог земаљског живота у вечну књигу живота Христа Спаситеља, коме је посветила свој живот.
– Мати Теоктиста је рођена 12. јула 1936. у ђаковичком селу Битеш као најмлађе од шесторо деце побожне породице Кастратовић. На крштењу од кума црквењака добила је име Полексија – пише у њеној биографији.
Школовала се у Беранама, Пећи и Вишеграду, а у Призрену завршила Педагошку академију и радила као учитељица. После 22 године рада добила је отказ јер је уместо Комунистичке партије изабрала Цркву. С благословом тадашњег епископа Павла долази у храм Успења у Ђаковици и остаје наредне четири деценије.
Тешке године рата 1998-1999, као и послератне, провела је уз цркву у Ђаковици у којој је пружала уточиште невољницима и храбрила народ. У то време јој се придружило још пет старијих жена Српкиња из Ђаковице које су под заштитом Кфора живеле при светињи. У мартовском погрому 2004. црква и парохијска кућа у којој су живеле потпуно су уништене. Евакуисане су у Високе Дечане. После пет година, 26. априла 2009, вратиле су се у Ђаковицу у обновљен парохијски дом. У међувремену је започела обнова храма који је завршен 2011. када је црквени комплекс проглашен манастиром. Тада је сестра Полексија добила име по преподобној Теоктисти Пароској и именована за игуманију.
ВРАТИЋЕ СЕ СРБИ У ЂАКОВИЦУ
За све расељене Ђаковчане који су морали да напусте свој град била је кандило које се никада није гасило, али и вера и нада у повратак. Сигуран сам да делим мишљење свих расељених Ђаковчана: да је била покровитељка и заштитница Ђаковице. Молила се за наш повратак. У обновљеном храму казала ми је:
„Вратиће се Срби у Ђаковицу“, и увек је то понављала када ме види – рекао је за „Новости“ Миленко Јовановић, председник Привременог органа Општине Ђаковица.
– Недавно за Велику Госпојину била је прилика да је Ђаковчани који су отишли на храмовну славу виде последњи пут. Иако тешко болесна, устала је да се причести.
(Новости)



