Велика Среда, дан када је Јуда издао Господа

Велика среда се, према предању, везује за издају Јуде Искариотског. Тог дана се у спомен жене која је излила миро на ноге Христове, у црквама врши једна од седам светих тајни, освећење јелеја.

Верници се помазују освећеним уљем као леком за телесно и душевно здравље. На Велику среду престаје се са служењем Пређеосвећене Литургије као и са читањем молитве Светог Јефрема Сирина коју прате велики поклони.

У богослужбеним песмама се дирљиво и поучно пореди поступак покајане блуднице и ученика издајника. Служи се Велико повечерје (као и у уторак), и носе се црне одежде. Пре Литургије, уместо отпуста часова са изобразитељном, свештеник чита молитву: „Владико многомилостиви..“ која се током читавог Великог поста чита на крају Великог повечерја. Приликом читања ове молитве, сви присутни у храму чине велике поклоне до земље.

Затим свештеник моли од народа опроштај, као и на почетку Свете Четрдесетнице. Исто чине и сви присутни. На крају Литургије, код „Буди имја Господње..“ последњи пут се чита молитва преподобног Јефрема Сирина са три земна поклона и по типику: „потпуно престају поклони који се чине у цркви“. Овим се завршава све што је карактеристично за великопосно богослужење и почињу посебна богослужења, везана искључиво за страдања Господња („страдална“ или „страсна богослужења“).

Код куће, дан се иначе проводи у миру и молитвама. Могу се радити сви послови. Ништа се не прославља и избегавају се сва весеља. Дан протиче у ишчекивању догађаја који су коначно остварење Господњег плана за спасење човека.

На овај празник настављају се Велики четвртак, Велики Петак, Велика Субота и Васкрс.

Обичаји налажу да се на данашњи дан ништа не прославља и не треба шити, а верници се такође и строго придржавају поста. Ово је такође последњи, радни дан у недељи.

Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч страст значи страдање, трпљење и бол.