Велики петак – дан Христовог страдања
Хришћани данас обележавају Велики петак, дан Христовог страдања, када је Исус осуђен и разапет на Голготи, жртвујући се за све људе и спасење света.
У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб.
Велики петак је за хришћане најтужнији дан када се сећају догађаја који су претходили Христовом распећу.
То је дан велике жалости, али и увод и припрема за Васкрс, који је највећи хришћански празник.
Православни верници тог дана строго посте проводећи дан само на сувом хлебу и води, а многи и „једнониче“, то јест цео дан ништа не једу, нити пију, већ тек увече узму мало хлеба и воде после вечерње службе.
Велики петак је дан када су Римљани осудили на смрт Исуса Христа, на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.
На Велики петак нема литургије већ се ујутру читају „Царски часови“.
Царским часовима се на јутрењу подсећа на вођења Христа на суд ка Понтију Пилату, време осуде, време крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи Плаштаница.
Плаштаница се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб.
Након вечерње службе се у наставку служи јутрење Велике суботе са Статијама (опело Исусу Христу), након чега око храма иде литија са Плаштаницом.
Статије су песме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због распећа и смрти њеног сина Исуса Христа, али и патње које најављују његово славно васкрсење.
Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс.
Васкрс спада у покретне празнике и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице или непосредно после ње. Никада пре те равнодневнице.
Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.
У већини крајева Србије на Велики петак фарбају се јаја.
Фарбање јаја за Ускрс спада у најстарије хришћанске обичаје и симболизује дан када је Марија Магдалена дошла у Рим да приповеда јеванђеље.
