Vladiko Atanasije, dobar si rat ratovao, trku si završio; veru si održao.
Umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije sahranjen je danas u paraklisu Vaskrsenja Gospodnjeg u groblju manastira Tvrdoš.
Prethodno je ispred Sabornog hrama u Trebinju služena zaupokojena liturgija i opelo, a potom je ulicama Trebinja ka Manastiru Tvrdoš krenula pogrebna povorka sa zemnim ostacima blaženopočivšeg vladike Atanasija.
U povorci su, između ostalih, bili predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić, ministri u vladama Republike Srpske i Crne Gore, vršilac dužnosti direktora Republičkog sekretarijata za vere Dragan Davidović, princ Filip Karađorđević, te mnogobrojno sveštenstvo i veliki broj vjernika.
Kovčeg sa telom vladike Atanasija pratili su episkopi Srpske pravoslavne crkve. Umirovljeni episkop Atanasije upokojio se u četvrtak, 4. marta u Trebinjy. Lečen je u bolnici u Trebinju od virusa korona od 17. februara.U Hercegovini je proglašena dvodnevna žalost povodom upokojenja umirovljenog episkopa Atanasija.
Po blagoslovu poglavara SPC Porfirija na sahranir vladike Atanasija je Mitropolit dabrobosanski Hrizostom pročitao patrijarhovo pismo u kome se između ostalog navodi:
Tamo gde je bio vladika Atanasije bili su i sveti oci i učitelji Crkve; tamo je bio Hristos raspeti i vaskrsli, čijom silom je vladika Atanasije hrabrio, čuvao, podizao i hranio sve koji su bili u nevolji.
Vi Hercegovci, deco Svetog Save, to znate bolje od svih nas šta je u nesrećnom ratu značio i činio vladika za našu Otadžbinu. Znaju to, ne manje i kosovsko-metohijski Srbi, a znamo i svi mi.
Njegovo telo danas polažemo u hercegovačku zemlju koju je toliko zavoleo. Ali on jednako pripada svim našim krajevima, a pre svega rodnoj Tamnavi, selu Brdarica, kao i celom šabačko-valjevskom kraju koji nam je podario i u kojem su se proslavili u Gospodu veliki svetitelji Ava Justin i Vladika Nikolaj. Oni, zajedno sa vladikom Milutinom, koji je takođe iz tog kraja, čekaju danas, na vratima besmrtonosti dostojnog nastavljača. Tamo ga čeka i vladika Amfilohije, sa kim je drugovao, od mladih bogoslovskih i monaških godina; a bio satrudnik i saradnik na Bogoslovskom fakultetu i u vladičanskim godinama koje su usledile.
Tu, na vratima raja, duboko verujem, čekaju ga i naši patrijarsi Pavle i Irinej, i svi sveti srpski arhiepiskopi i patrijarsi.
Ne mogu da izostavim jednu kapitalnu činjenicu kojom Srpska Crkva, srpska kultura, srpski narod treba da se ponose: vladika Atanasije je uz pomenute svete: Justina i Nikolaja, najplodniji i verovatno u svetu najpriznatiji i najpoznatiji srpski bogoslovski i naučni pisac. Ovih dana i dugom vremenu koje predstoji njegovo delo će, kao i dela svetog Justina i svetog Nikolaja, biti tumačeno, proučavano, umnožavano, ali što je najvažnije njegovo delo i njegove molitve za nas pred prestolom Oca Nebeskog, privodiće Srbe Crkvi Hristovoj u vekovima dok nas bude, a biće nas dok sledeći vladiku Atanasija sledimo Svetog Savu, Svetog Lazara kosovsko-metohijskog i sve svete iz roda našega.
Danas svi zajedno možemo da posvedočimo rečima apostola Pavla: Večan ti pomen dostoblažene i prisnopamjatne oče i brate Atanasije, naglašeno je u pismu.
Episkop Atanasije Jevtić rođen je u selu Brdarici, u šabačko-valjevskom kraju, 8. januara 1938. godine.
Završio je Bogosloviju u Beogradu 1958. godine, u generaciji sa mitropolitom Amfilohijem i episkopom Lavrentijem. Po povratku iz vojske zamonašio se u manastiru Pustinji kod Valjeva 3. decembra 1960. godine. Od 1991. bio je episkop banatski, a već sljedeće godine je izabran za episkopa zahumsko-hercegovačkog. U najtežim vremenima tokom rata, pomagao je narod, vojsku, siročad, izbeglice, ranjenike… Obnavljajući pravoslavnu veru u Hercegovini.
