Zadušnice u Prištini: Naša moralna obaveza je da obiđemo grobove predaka i upalimo sveće, njima mnogo dugujemo!

Desetak Srba obišlo je danas na mitrovske zadušnice grobove svojih predaka na prištinskom groblju.

Za razliju od prethodnih godina, tek nekolicina raseljenih je ovog puta došla da upali sveće na groblju. Mnogi su odustali jer su preko medija čuli za nove mere kosovske Vlade o zabranama okupljanja.

Iz Grocke kod Beograda, u pratnji supruge i ćerke, došao je Vuksan Maslar koji je pre 21. godinu izbegao iz Prištine. Slika koju je zatekao duboko ga je razočarala. Grobove svojih najmilijih nije uspeo da pronađe pa su sveće zapalili na spomen obeležju palim borcima iz Prvog svetskog rata.

„Spomenik je prošli put bio polomljen, sada nismo uspeli ni da ga pronađemo, sve je ponovo obraslo u šiblje i korov“, priča razočarano Vuksan i na kraju izgovara stihove: „Ustajte grobovi naši i bor`te se s nama!“   

Đurđa Drmončić nije pristala da ode iz Prištini, kaže da nema te sile koja će je zadržati da na Zadušnice ne dođe na groblje i upali sveće svojom Kapetanovićima i Drmončićima, porodici u čiju je kuću stupila po udaji.

„Na današnji dan uoči Svetog velikomučenika Dimitrija okupljamo se i uvek ćemo se okupljati jer nećemo da ostavimo naše pretke. Mi njima mnogo dugujemo i to je naša duhovna i moralna obaveza. Današnji dan i dolazeći praznik Svetog Dimitrija opominju svet. Eto, pogledajte, grad je stao, prodavnice ne rade, to nas Bog opominje da se uzmemo u pamet i shvatimo da su beznačajne i zgrade i stanovi, hoteli i moteli, ništa nije vredno kao čovek, kao zdravlje pre svega“, ispričala je Drmončićeva.  

Razočarana slikom groblja koje je ponovo obraslo u šiblje i korov, Drmončić se prisetila starih dana i kako je nekada sve izgledalo.

„Tamo je sada šut, a bio je predivan park gde su se porodice okupile da odmore i porazgovaraju kada bi dolazile na groblje. Tamo iznad su napravili obdanište. Svaka travka i zelena površina na Kosovu pretvorena je u beton i kvadrate, ali sve je to prazno, pogledajte, svaki put kada dođem ovde slika je tužnija, sumornija i mračnija“, priča sa setom Đurđa.

Dodaje da je duh stare Prištine sada zauvek počiva na groblju, a život, kaže, život je otišao sa onima koji su prognani iz ovog grada.

I. M.