Zašto Kurti ubrzano povećava brojno stanje i naoružava KBS?

Sa oko 600 novih vojnika koliko će tzv. Kosovske bezbednosne snage (KBS), prema najavi Aljbina Kurtija, zaposliti tokom 2024, ova vojna formacija formirana pre 14 godina u južnoj srpskoj pokrajini na putu je da prebaci cifru od 5.000 ljudi pod oružjem.

„Recite svim aktivistima i građanima da neće moći da nas zaustave ni na jugu ni na severu“, rekao je Kurti pre nekoliko dana u Prištini.

KBS su formirane januara 2009. i tada su brojale oko 2.500 ljudi. Devet godina kasnije, u decembru 2018. donet je „Zakon o KBS-u“ kojim je predviđeno stanje od ukupno 5.000 ljudi pod oružjem.

Primetno je da, iako Priština ni po jednom dokumentu ne bi mogla da ima vojne snage, nagli porast brojnosti pripadnika KBS-a kreće posle 2017. kada je ova formacija imala manje od 2.500 ljudi. Tako je na početku 2018. „kosovska vojska“ imala 2.426 pripadnika u uniformi, a već 2020. na platnom spisku bilo je 3.636 vojnika, u aktivnom sastavu. Plan za 2021. bio je 4.039 popunjenih formacijskih mesta, a za 2022. rast od 20 posto do 4.800 vojnika.

Rast broja pripadnika KBS pratio je i rast budžeta za odbranu: 2016. bio je 42 miliona evra, za 2023. predviđeno je 116, a za 2024. oko 135 miliona evra. Uz lako oružje, uglavnom američke i nemačke proizvodnje, KBS su naoružane i minobacačima 120 mm, a više od 3.000 pripadnika ove formacije prošlo je obuke u NATO kampovima na Zapadu.

„Povećavanje brojnosti i naoružavanje su nastavak strategije Prištine da stavi pod punu kontrolu ceo sever KiM. To je, po njihovim planovima, teritorija koju su odavno želeli da kontrolišu i nažalost, uspeli su to da ostvare u poslednjih pola godine, a događaj oko Banjske išao im je u prilog. Odavno su to planirali a sada realizuju. Sve one vojne i policijske baze na severu su u funkciji razmeštaja tih snaga“, kaže general Mitar Kovač i dodaje da je „nesreća što nema srpskih policajaca i što na vreme nije sprečen taj proces“.

„Mi se u Srbiji bavimo samo medijskim spekulacijama i žalimo se sami sebi šta radi Kurti povodom torture nad Srbima, a nismo, niti preduzimamo ništa operativno da to sprečimo. Dovođenje tog kontingenta bio bi legitiman osnov da Srbija reaguje, da traži od KFOR-a da to spreči a ako ne spreči da Srbija svojim bezbednosnim strukturama uđe na prostor severa Kosova“, kaže Kovač.  

I Srbima koji žive na KiM, posebno onima na severu plan Kurtija sasvim je jasan. Prvo, da jačanjem KBS-a iznova zastrašuje Srbe i drugo da upad KBS na Sever, „u nekoj izrežiranoj situaciji stavi tačku na okupaciju ovog područja“.

U tom kontekstu, istorija i predistorija ove vojne ili paravojne formacije je ono što Srbe posebno brine.

Iako je tzv. Oslobodilačka vojska Kosova posle Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244 rasformirana a 25.800 pripadnika ove terorističke organizacije poslato u penziju, u januaru 2000. osnovan je tzv. Kosovski zaštitni korpus sa 3.000 aktivnih pripadnika i sa 2.000 rezervista. Mesec kasnije, Međunarodna organizacija za migracije započela je program obuke mlađih članova OVK za prijem u KZK. Osam godina kasnije KZK je odlukom vlade tzv. Kosova raspušten, a početkom 2009. od jezgra KZK osnovane su Kosovske bezbednosne snage sa 2.500 aktivnih boraca i 800 rezervista.

Pre nekoliko meseci na ovu „slavnu“ istoriju KBS podsetio je i ministar odbrane tzv. Kosova Ejup Maćedonci, koji je uz poruku da će KBS „moći na sever KiM i bez dozvole misije KFOR-a“ podsetio i da je „OVK“, čiji je član bio, „osnova svega“.

Uz stalno povećanje brojnosti, vlasti u Prištini u međuvremenu su uradile dosta i na naoružavanju formacije, naravno, uz svesrdnu podršku zapadnih partnera. Tako su 2009. SAD obezbedile uniforme, a vlada Nemačke vozila. U međuvremenu, u opremanje se uključila i Turska, koja je Kosovu već isporučila borbena oklopna vozila „kobra“ i „vuran“, a SAD su donirale „kosovskoj vojsci“ nova oklopna vozila M1117, „gardijan“.

Kovač za RT Balkan kaže da se NATO odavno bavi opremanjem vojske tzv. Kosova.

„Učinili su dosta u pogledu organizacije, selekcije ljudstva, obuke, i sem te komponente oni nabavljaju i transportne i borbene helikoptere. Dobili su od Turske dronove, koje su operativno već koristili za izviđanje i osmatranje, kako administrativne linije, tako i neposredne unutrašnje oblasti u dubini Srbije, u pogledu razmeštaja naših snaga bezbednosti. Vrše pripreme i za eventualnu borbenu upotrebu tih letilica jer su one i naoružane“, kaže Kovač.

Naš sagovornik veruje da NATO čeka da se završi tzv. obavezujući sporazum između lažne države i Srbije i njegova implementacija pod pritiskom EU, SAD, NATO i da posle toga sledi još ubrzanije opremanje te tzv. vojske.

„Iako su oni već dobili i minobacače 120 i haubice 105 mm, verujem da će dobiti još teže sisteme za podršku. Za protivoklopnu borbu imaju uglavnom prenosne sisteme što ne isključuje da će dobiti i sisteme na vozilima, kako bi im se pojačala protivoklopna moć. To je dirigovan plan i što kupovinom, kreditima, što donacijama, očekujem intenziviranje tog procesa“, kaže Kovač.

(RT Balkan)

Povezani članci

Back to top button