Обележен празник Светог цара Уроша у Урошевцу

Празник Светог цара Уроша српског свечано и у присуству двадаесетак верника обележен је и у Саборном храму у Урошевцу, подигнутом у славу последњег изданка благородне лозе Немањића.   

У граду названом по последњем српском цару данас нема ни једног преосталог Србина. На празник Светог Цара Уроша српског на богослужењу се окупило двадесетак расељених. Први пут после 22 године принесен је и колач у славу светитеља.

„Велика је радост и срећа када се у храму служи литургија, посебно када имате и вернике, а нарочито кад после толико година имамо и колачаре“, рекао је за Ризницу парох урошевачки Трајко Влајковић.

Додаје да, Бобан и Никола, овогодишњи и домаћин славе за наредну годину, никада нису напустили свој град иако су се због личне безбедности само преселили у већински српску средину у Штрпце подно Шаре.  

„Мени је данас пуно срце, знате, овде се служба редовно одржава али у цркви осим мене и попадије нема никога. Данас, кад су Храм за празник испунили верници, то је за све нас била радост. Нека би Господ Бог помогао да се ова болест и пошаст умире па да се наредне године окупимо у овом храму и више, а оне тамо године и још више“, каже парох урошевачки.

Парохија у Урошевцу обновљена је 2013. године, а свештеник Трајко Влајковић са супругом и четворо малолетне деце једини је Србин у овом граду у централном делу Косова и Метохије који је две године касније овде започео службу.  

Свети цар Урош био је последњи српски цар, једини син српског цара Душана Силног и царице Јелене  Душан, Јелена и Урош подигли су своју задужбину, Манастир Светих Арханђела на Бистрици, изнад Призрена (1348-1352). Заједно са царским великашем, деспотом Јованом Оливером, подигли су Манастир Св. Арханђела у Леснову (1347-1349), завештан манастиру Хиландару.

Саградили су и манастир Пресвете Богородице, звани Матејич, у Скопској Црној Гори код Куманова, као и цркву Свете Тројице у Скопљу. Њу је млади цар Урош украсио и даривао светим иконама, одеждама и богослужбеним предметима, а у њој се неко време чувала и чудотворна икона Богородице Тројеручице.

Св. цар Урош, седми и последњи владар из светородне лозе Немањића, погребен је у манастиру Успења Пресвете Богородице у Неродимљу, код данашњег Урошевца, града који је по њему и добио име.

Његове свете мошти чудесно су објављене од Бога 211. година после његове смрти, око 1584. године. Светим моштима је у Неродимље долазио верни народ, многи су од њих добијали помоћ и исцељења.

Године 1705. маја месеца, монах Христифор је пренео мошти у сремски манастир Јазак, а део моштију је донет у манастир Студеницу.

Из Јаска су мошти преношене у манастире Врдник и Крушедол, па опет враћане у Јазак. За време Другог светског рата, 14. априла 1942. године, мошти Св. цара Уроша је, пред зликовачким усташким скрнављењем православних светиња, прота Радослав Грујић тајно узео из манастира Јазак и, заједно са моштима Св. цара Лазара и Св. кнеза Стефана Штиљановића, пренео у београдску Саборну цркву.

Повратак моштију Св. цара Уроша у Јазак догодио се 17. септембра 2001. године. Тада је Патријарх српски Павле, у присуству Епископа сремског Василија и свештенства Саборне цркве, пресвукао сакос на моштима Св. цара Уроша и Св. Стефана Штиљановића.

Након молебана Св. цару Урошу, док су Храм и црквена порта били препуни верног народа, мошти Св. цара Уроша су положене у нови кивот и свечано испраћене најпре за Нови Сад, а затим у манастир Јазак, где и данас почивају.

И.М.