Рођење светог Јована – Ивањдан
У завршници Петропавловског поста, прославља се једно од три најважнија рођендана у Цркви – рођење светог Јована-Пророка, Претече и Крститеља Господњег. Рођењу овог светитеља посвећен је данашњи велики празник – Ивањдан.
Ниједан светитељ нема толико пута спомен у години – обележава се Рођење, Усековање, Сабор, Три Обретења Светог Јована чије се име везује за крштење Исуса Христа на реци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак новог завета и проповеди хришћанске вере.
Једини је, од свих великих пророка који су проповедали Христов долазак, видео Спаситеља.
Претеча Господњи, свети Јован Крститељ, рођен је шест месеци пре зачећа Сина Божијег, Исуса Христа. Родитељи његови, првосвештеник Захарија и мајка Јелисавета, били су побожни и благочестиви људи. Остаривши, дуго су молили Бога да им подари дете. Презрени од људи, упорни у својој молитви, измолише од Бога жељено дете. Ту радосну вест објави свештенику Захарији архангел Божији Гаврил. И роди старица Јелисавета сина – пророка, светог Јована, Претечу Господњег.
Чудан је Јован био још од свог рођења. Осми дан, по рођењу дођоше сродници и пријатељи да обрежу дете и да му име надену. А отац његов, Захарија, који поста нем када сазнаде да ће жена његова родити сина, написа на једној дасци име његово – Јован и тог тренутка проговори. Христоборни цар Ирод, који владаше у то време, када сазнаде да се родио пророк Свети Јован, нареди да се побију сва новорођена деца у Витлејему и сам Јован, али мајка Јелисавета успе са својим чедом да побегне у пустињу, где после неког времена и умре, а мали Јован остаде сам на старање Богу и анђелима Божијим. У пустињи је остао све до оног тренутка када је добио знак од Бога да је време да претходи и најави долазак Христов.
Данашњи празник зове се још и Игритељ, јер се верује да сунце овога јутра игра на небу. Назива се и Биљобер, јер су, верује се, биље и траве данас посебно лековите.
По обичајном календару, плету се венци од ивањског цвећа у који се ставља бели лук да кућу чува од грома.
Чак и вода добија посебну моћ.
У многим крајевима, пале се ивањске ватре, око којих се некада играло и певало.
Према обичајном календару, три дана пре и три дана после празника, не улази се у виноград.
Каже се да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Празник увек пада у време Петропавловског поста, па се овог дана не мрси. Понегде се организују и вашари.
