Задушнице на приштинском гробљу: Тужна и болна истина је да заборављамо претке

Мали број Срба окупио се на Митровске задушница на приштинском гробљу. Оргaнизованог доласка расељених из централне Србије одавно нема па су гробове предака обилазили они који још увек живе у граду или у околним српским срединама.

На приштинском гробљу горела је тек по која свећа, Срби који су до рата живели у граду, а сада у некој од енлава и оно мало њих који још увек опстају у Пришитни не пропуштају да на овај дан обиђу гробове предака.

Слађана Вукадиновић је дошла на очев гроб, а поред Приштинског једина је која са свештеником упали свећу на гробовима рођака у Урошевцу. Каже да је ужно што као народ заборављамо претке.

„То није утисак то је тужна и болна истина Срба који су се раселили, а не долазе и Срба који су ту и могу да дођу да обуђу покојнике. Тужна сам када се сетим колико је народа било 2001. године када је било ризичније доћи, а сада када је кетање слободније нема никога“, прича Вукадиновићева.

После 25 година гробове предака обилашла је и Верослава Андрић из Приштине.

„Из страха нисам смела раније да долазим. Моја комплет породица се иселила из Приштине а сада сам ја први пут дошла да обиђем и мајчине и очеве родитеље који су сахрањени на овом гробљу. Јако сам тужна али сам и срећна што им споменици нису оштећени“, испричала је Андрићева.

Све до увиђења анти ковид мера расељени су из многих градоба централне Србије орагнизовано долазили за Задушнице. Уместо да буде обрнуто, са престанком забрана престао је и обилазак гробља иако је приштински парох Станиша Арсић више пута апеловао да расељени макар о Задушницама обилазе гробове предака.

„Град је бројао више од 40 хиљада православних душа које су се сахрањивале на овом гробљу, а данас једва да три до четири породице обилазе гробове. Тужна је то слика, а они који не долазе требало би да се првенствено сете да све што су имали, што им је остављено, а што су продали и од тога данас живе то су им оставили они чије су кости на овом гробљу. Ако ни због чега другог онда ради сећања на те претке дужни су да им макар за Задушнице запале једну једину свећу“, каже Арсић. 

За разлику од претходних година српско гробље у Приштини сада је потпуно очишћено од шибља и нисаког растиња али су трагови вандализма и даље видљиви на већем броју споменика који су поломљени или оборени на зему.

(Ризница)