Austrougarski ili julski ultimatim Srbiji
23. jula 1914. godine Austrougarska je uputila ultimatum Srbiji, zahtijevajući odgovor u roku od 48 časova, okrivivši je za atentat u kojem je 28. juna 1914. u Sarajevu ubijen prestolonaslednik Franc Ferdinand.
Uslovi ultimatuma bili su ponižavajući i unapred se računalo da ih Srbija kao suverena država neće prihvatiti.
Uz podršku Nemačke, Beč je odlučio da Srbiju vojno kazni, najviše zbog jačanja njenog autoriteta u južnoslovenskim delovima Austrugarske. U noti je zatraženo objavljivanje izjave u kojoj se indirektno priznaje krivica za atentat, uklanjanje svih oficira protivnika Austrougarske i dozvola srpske vlade da austrougarska policija vodi istragu na teritoriji Srbije.
Srpska vlada je formulisala odgovor koji je, čak i prema sudu nemačke diplomatije, bio remek-delo.
Imajući u vidu krajnju iscrpljenost balkanskim ratovima, srpska vlada je prihvatila sve zahteve, sem da austrougarski organi vode istragu u Srbiji.
Austro-Ugarska je to iskoristila da 28. jula 1914. Srbiji objavi rat, čime je započeo Prvi svetski rat.
