Sretenje, Dan državnosti Republike Srbije
Srbija obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav. Dan se kao državni praznik slavi od 2002. godine. Centralna državna ceremonija obeležavanja Dana državnosti biće održana u Orašcu u 10 časova.
U znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, odnosno začetak moderne srpske države, Srbija obeležava Dan državnosti – Sretenje. Centralna državna ceremonija obeležavanja Dana državnosti biće održana u Orašcu u 10 časova.
Na Sretenje 1804. godine, pre 221 godinu, grupa istaknutih srpskih prvaka sa prostora tadašnjeg Beogradskog pašaluka, zvanično Smederevskog sandžaka, izabrala je Karađorđa, Đorđa Petrovića, za vožda, predvodnika.
To je bila dobro promišljena odluka zbog činjenice da je Karađorđe posedovao ne samo lične kvalitete, odlučnost i čvrstinu, već i ratno iskustvo u sklopu austrijskih frajkora 1788–1791.
Njegov izbor izvesno je bio i posledica sasvim osobenog ugleda koji je uživao.
Važio je za žustrog, preduzimljivog, oštrog i odlučnog, ali i čoveka britke pameti. Bio je, takođe, vešt trgovac stokom. Pretežni izvor znatnijih prihoda onovremenih Srba sa prostora Beogradskog pašaluka bio je izvoz stoke u Austriju.
Bilo je poznato i da ne trpi neposlušnost, da je katkad prek, pa i da lako poteže oružje.
Na zboru u Marićevića jaruzi kod Orašca, u središtu Šumadije, odlučeno je da se podigne buna protiv dahija, četvorice samovoljnih gospodara u beogradskom pašaluku.
Njihov položaj zapravo nije bio legalan ni sa stanovišta vlasti na Bosforu, ali je uglavnom nevoljno tolerisan.
Neposredan povod, bio je teror dahija poznat kao Seča knezova, uklanjanje viđenijih i preduzimljivijih među Srbima.
Teror dahija je tada, umesto da sputa buntovnost Srba, zapravo nenadano doveo do rasplamsavanja bune. Prethodno su, 1801. godine, ubili beogradskog pašu, da bi se samovolja potom uvećavala do početka ustanka 1804.
Pod vođstvom Karađorđa ustanici su ubrzo oslobodili veći deo pašaluka. Buna je najpre zahvatila krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju, potom Pomoravlje, Podrinje, odakle se buna nadalje širila prema jugu.
Kada je njihov položaj postao nemoguć, a pad Beograda bio nadomak, dahije su pokušale beg niz Dunav. Posekao ih je vojvoda Milenko Stojković, jula 1804. godine, na dunavskom ostrvu Ada Kale, u Đerdapu.
Odstranjivanje dahija dogodilo se uz podršku predstavnika legitimnih vlasti na Bosforu.
U prvoj fazi ustanka bitan momenat bio je Boj na Ivankovcu, kod Ćuprije, avgusta 1805. godine, kada su ustanici potukli vojsku Hafiz-paše, novopostavljenog čelnika Beogradskog pašaluka, koji je u potpunosti oslobođen 1807. godine.
Ishod Prvog srpskog ustanka odredio je mir Rusije i Turske potpisan u Bukureštu 1812. godine.
Rusija se tada, suočena sa Napoleonovom invazijom, okreće ratu protiv Francuza i široku koaliciju koju su oni predvodili.
Turska je Karađorđev ustanak ugušila 1813. Usledio je egzodus ustaničkih prvaka, i samog Karađorđa, potucanje „od nemila do nedraga“ po Austriji i Rusiji.
U Srbiji, Turci u to vreme sprovode strahovit, neopisiv teror.
Pošto namera primirivanja ustanika autoritetom Bećir paše iz Bosne nije donela rezultate, Sultan na Srbe šalje Hafiz pašu. Bio je to prelomni momenat, jer od njegovog poraza na Ivankovcu postaje nesumnjivo da su Srbi u ustanku protiv turske vlasti uopšte.
Usledila je Hadži Prodanova buna 1814. i Drugi srpski ustanak aprila 1815. godine, na Cveti, u Takovu.
Prvi Ustav Kneževine Srbije
Sretenje je odabrano za Dan državnosti Srbije i zbog činjenice da je 1835. godine, na taj dan, u Kragujevcu, donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan Sretenjski. Formalni naziv je tada zapravo bio Knjažestvo.
Njegov tvorac Dimitrije Davidović izradio ga je po uzoru na francuska ustavna rešenja iz 1791, 1814. i 1830, kao i ustav novoobrazovane Belgije iz 1831. Davidović je tvorac i termina „ustav“. Prethodno je korišćen termin „konstitucija“, čemu je, uostalom, pridavano maglovito značenje.
Počasna paljba
Povodom obeležavanja 15. februara – Dana državnosti, pripadnici Garde Vojske Srbije su u petak istovremeno izvršili počasnu artiljerijsku paljbu u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
