Огањ православне вере у Приштини није угашен
Празник Светог Николе окупио је поново у истоименом храму у Приштини Србе који су из овог града прогнани, оне из околних гето средина као и неке које су на Космет први пут довеле јака жеља и љубав.
Окупљени на свечаној литургији, потом крај славског колача и трпезе љубави Срби поручују да се и храм и народ, попут феникса, подижу из пепела. Истог је мишљења и овогодишњи колачар Саша Јанчетовић.
„Драго ми је што сваке године овде долази све више верника, надамо се да ће се једног дана и прогнани грађани Приштине вратити на своја огњишта, зато данас и приносим колач у име заједништва, вере, љубави и поштовања“, поручио је Јанчетовић.
Први пут у Приштини и на Косову дошла је Добрила Јовановић из Обреновца, каже да јој је пуно срце и да се назад враћа испуњена љубављу и позитивним мислима, срећна што је видела бар делић од српских светиња на Космету.
Приштина је данас град коме у пописним документима и статистици фали више од 40 000 Срба. Они који овде још увек истрајавају могу се набројати на прсте једне руке, међу њима је и Ђурђа Дрмончић.
„Овде нас држи пламен љубави, благодат Божја и овај прелепи храм, ваздух и вода који нас хране. Најлепши дар који смо добили од Бога то је Косово и Метохија“, рекла је Дрмончићева.
Огањ православне вере у граду није угашен иако су се моги трудили поручио је у беседи отац Михаило из Светих Архангела.
„Шта је данас Приштина, са петоро Срба и два свештеника. Али опет смо много јачи и много бројнији од њих. Јер једноставно њих је сила овог света окупила овде, а нас је љубав и благодат божија. И шта је јаче? Увек је јача благодат и љубав божија. Могу да раде шта год хоће.Могу да заузму и да направе ових небодера, зграда колико год да хоће, али не могу нас избрисати са Косова и Метохије“, поручио је игуман окупљеним верницима.
Истиче да не могу да избришу Грачаницу поред Приштине, не могу да избришу Дечане, Пећку патријаршију, Девич, Гориоч, средњовековне манастире Српске православне цркве и све оно што је свети српски народ посветио Богу.
„Зато смо ми јаки. Због благодати и љубави божје која нам је дата, а не због силе, не због пара, не због моћи и не због власти. Власт је оно што разуман човек сматра као крст и као муку коју мора да носи у име других људи а не као неко задовољство којим ће да се докаже да је већи и бољи“, подвукао је игуман Михаило.
Цркву Светог Николе Срби из Приштине с тешком су муком измолили од турских власти. Добили су дозволу за њену градњу под условом да буде укопана. Дуго се са њеног звоника није смело огласити звоно. Када коначно јесте, утихнуло је погрому 17. марта 2004. године. Тада је црвка спаљена и тешко оштећена. Храм је обновљен, звоно опет позива на молитву, народ се око њега окупља и долази у град али се ту не задржава јер у њему за Србе и даље није стигло обећано боље сутра.
И. Миљковић
