Преображење, дан када се преобразе и гора и вода

Српска православна црква и верници обележавају Преображење Господње. Празник је посвећен тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост. Празник прати низ црквених и народних обичаја – од освештавања грожђа и посне трпезе до веровања да се са Преображењем мењају природа и време.

 Преображење је посвећено Христовом преображењу на гори Тавор, када је најављено страдање и слава Сина Божијег. Једнога дана, треће године проповеди на земљи, Исус ради молитве поведе апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор.

Док се молио, његово лице се измени и засија као сунце, а одећа постаде сјајна и бела као снег, каже Библија. Тако се он преобрази пред њима, чиме се први пут божанска природа Исусова учинила видљивом.

На икони Преображења представљен је Исус Христос на гори у белој одећи, окружен светлошћу, са Илијом и Мојсијем. Док их благосиља, из њега се шири светлост. На десном врху стоји Мојсије и држи таблице Закона, на левом пророк Илија. Испод планине леже тројица ученика, Петар, Јаков и Јован. 

Преображење Господње је у православљу познато и као летње Богојављење, јер су се и тада отворила небеса и зачуо глас Бога Оца. Верује се да се, уочи празника, на небу отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Господ и испуњава жеље.

Посна трпеза и освештавање грожђа

Преображење увек пада у време Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза увек посна, обогаћена рибом и вином.

У црквама, на крају светих литургија, освештава се грожђе и дели народу, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, а у крајевима где нема грожђа, друго воће. 

Бројни су храмови посвећени овом празнику, у многим местима одржавају се вашари. 

Према народном предању, почињу да се преображавају и гора и вода, најављујући скору јесен. У православљу се убраја у 12 великих Христових празника.

Последњи дан за купање у рекама

Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина.

У народу се слави Преображење као прелаз из летњег у зимски период, кад ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало, полако вене.

Већ око Преображења пролазе несносне врућине и време постаје хладније, нарочито ноћу. Због те промене у природи настала је у народу изрека: „Преображење је, преображава се и гора и вода“.

Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.

Дан за личну промену

Преображење се, према народном веровању, сматра и погодним даном за личну промену. Веровало се да треба започети нешто што човек већ дуго жели, а за шта до тада није налазио времена, са надом да ће му та промена донети добро у животу.

С друге стране, оно што се препоручује јесте да се тог дана први пут проба грожђе – као симбол благослова и новог почетка.

Народна веровања о времену и летини

За Преображење су везана и различита народна веровања о времену и летини. Верује се да ако је на Преображење лепо време, наредне године неће бити добра летина. Ако је дан облачан или кишовит – очекује се плодна година.