Данас славимо Светог великомученика Димитрија – Митровдан
Српска православна црква 8. новембра прославља Светог великомученика Димитрија Солунског, у народу познатог као Митровдан. Овај празник посвећен је светитељу који је остао веран својим уверењима и по цену живота, због чега се поштује као симбол храбрости, постојаности и непоколебљиве вере.
Митровдан је вековима присутан у духовном и народном животу Срба. Осим што окупља породице око славске свеће, молитве и трпезе, овај празник симболично означава и прелазак из јесени у зиму, завршетак пољских радова и време када се људи окрећу дому, породици и мирнијем ритму живота.
Према црквеном предању, Свети Димитрије живео је у Солуну крајем трећег и почетком четвртог века, у време прогона хришћана. Био је угледни војсковођа и градски заповедник, али је, упркос свом положају, одбио да се одрекне хришћанске вере и учествује у прогону верника.
Због тога је затворен и погубљен, а његово страдање постало је сведочанство вере и оданости хришћанским вредностима.

Свети Димитрије сматра се заштитником Солуна, а у православној традицији познат је и као Мироточиви, према предању о чудотворном миру које је потекло из његових моштију.
Његов лик у хришћанској традицији представља духовну снагу, истрајност пред искушењима и спремност да се истина и вера бране чак и онда када то захтева највећу жртву.
За многе породице у Србији Митровдан је дан посебне радости и духовног окупљања. Као и друге крсне славе, обележава се славским колачем, житом, свећом и вином, који имају дубоку симболику у православној традицији.
У српском народном календару Митровдан означава почетак зимског дела године. Некада су се до овог празника завршавали велики пољски радови, а домаћинства припремала за хладне месеце.
За Митровдан је везана и позната народна изрека: „Митровданак, хајдучки растанак, Ђурђевданак, хајдучки састанак“, која подсећа на време када су се хајдуци пред зиму разилазили и тражили уточиште, да би се поново окупљали на пролеће.
У појединим крајевима веровало се да време на Митровдан наговештава каква ће бити предстојећа зима. Према једном од народних веровања, снег на овај празник најављује дугу и хладну зиму, док лепо време наговештава блаже зимске месеце.
Постоји и обичај да се Митровдан дочека у сопственом дому, јер се веровало да ће онај ко тог дана није код куће током године често боравити под туђим кровом.
Ова веровања припадају народној традицији и треба их разликовати од црквеног учења, које у средиште празника ставља молитву и поштовање Светог Димитрија.



