Српска књижевна задруга

Године 1892, 28. априла у Београду је основана Српска књижевна задруга.

Српска књижевна задруга је основана као друштво које својим радом, а нарочито издавањем одабраних дела из области културног стваралаштва, доприноси ширењу опште просвећености и културе народа, самостална је организација којом управљају њени чланови.

До оснивања Српске књижевне задруге је дошло у згради Српске краљевске академије, која је тада била смештена у Бранковој улици бр. 15.

За првог председника је изабран председник Државног савета академик Стојан Новаковић, за потпредседника песник и лекар Јован Јовановић Змај, за секретара академик и историчар Љубомир Јовановић, док су међу оснивачима били академик и филолог Љубомир Стојановић, академик и историчар Љубомир Ковачевић, ректор Велике школе академик Светислав Вуловић и лекар Милан Јовановић Батут.

Тада је представљен и знак (амблем) Задруге, који је осмислио Јован Јовановић Змај.

Прва Скупштина СКЗ је одржана 9/22. маја 1893. године.

Прва књига коју је Задруга објавила била је „Живот и прикљученија” Доситеја Обрадовића.