Традиција дуга 180 година, почетак рада Поште у Србији

Године 1840. у Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом.

Више од једног и по века, Пошта Србије представља стожер комуникације међу људима и један је од главних носилаца технолошког, привредног, економског и културног развоја државе и друштва.

Почеци поштанских услуга везују се за потребу за сигурним и правовременим преношењем важних порука српских војсковођа и владара за време владавине Турака, као и неометану комуникацију између престонице и покрајинских седишта, султана и Порте и паша и везира.

Историја поште у Србији започиње преношењем поште коњаницима, гласницима – татарима, касније дилижансама, а затим и железницом, аутомобилима, паробродом и авионима.

Током Првог српског устанка, Правитељствујушчи совјет организује мрежу за пренос писама за потребе Српске војске и органа власти.

Године 1811. отварају се прве мензулане за пренос усмених и писаних саопштења за потребе државе. Султанским хатишерифом од 29. августа, 1830.  Србија добија овлашћење да организује поштанску службу за своје потребе. Године 1835. 3. фебруара кнез Милош издаје Указ: „… Завести и уредити поште и управљати њима…”.

Почетак јавног поштанског саобраћаја, 25. маја (7. јуна по новом календару) и отварање прве поште на Калемегдану у Београду био је 1840. године.

Године 1843. обнародовано је „Устројеније поштанског заведенија” (Уређење поштанске службе), први законодавни акт којим се постављају основни принципи поште као јавне службе. Две године касније уводи се телеграфски саобраћај у Србији. Први телеграм отпремљен је из Крагујевца за Београд, чиме је започиње ера српских телекомуникаци. Само годину дана касније догодило се

доношење Закона о поштама, којим се регулишу увођење и употреба поштанских марака за плаћање поштарине, као и употреба поштанских кола за превоз пошиљака и путника.

Године 1874. основан је Светски поштански савез (СПС) у Берну. Србија је била једна од двадесет две државе које су биле оснивачи СПС. Девет година касније у Београду је инсталирана прва телефонска линија и обављен је први телефонски разговор.

Годие 1929. Уведена је машина за франкирање поштанских пошиљака. У периодуи од 1945 – 1951.

Обнова и изградња поштанске мреже и објеката по завршетку Другог светског рата. Генерална дирекција ПТТ саобраћаја формирана је 1951. године.